Пајтићеву рачуницу тешко доказати

НЕ постоји ниједан научни или истраживачки показатељ да би повећана излазност грађана на парламентарним изборима користила опозиционим странкама, како тврди лидер демократа Бојан Пајтић.

Уколико би масовност бирача жестоко пробила досадашње рекорде и била на квоти од преко 60 одсто, то би могло да штети само странкама које су на ивици цензуса јер би им више гласова било потребно да прескоче црту.

Мотивациона порука Пајтића својим присталицама да је довољно да сви изађу на биралишта како би власт пала, судећи по аналитичарима и истраживачима, више је предизборни трик.

Бојан Клачар извршни директор ЦеСид каже за "Новости" да се из истраживања не може закључити да би већа излазност ишла на штету напредњака нити да би била ветар у једра опозицији:

- У сондажама имамо око 30 одсто апстинената и око 15 одсто оних који још не знају за кога ће да гласају. Њихов глас, могао би да зависи од кампање. Пајтић вероватно полази од тезе да су СНС бирачи дисциплиновани, за разлику од опозиционих. Али, шта ћемо са покрајином где је ДС на власти. Значи ли то, по његовој логици, да би већа излазност у Војводини користила напредњацима?

Марко Уљаревић, директор у агенцији Ипсос Стратеџик маркетинг објашњава зашто би, екстремно висока излазност, угрозила највише "цензус партије":

- Уколико би изашло око 65 одсто уписаних бирача, странке и коалиције које сад "видимо" на око пет процената, морале би да "прибаве" још око 70.000 бирача како би прескочиле цензус. Уколико не би успеле у томе, највећи профит би при расподели мандата извукле најјаче странке. Дакле, не могу да поделим мишљење опозиционих лидера да би већи одзив користио њима. Али, не очекујем политичку поларизацију током кампање која би знатно повећала излазност пошто ће бити више листа.

ЛОКАЛ МОТИВИШЕ

ПРОЦЕНА аналитичара је и да ће, због истовремених локалних и покрајинских избора, скочити одзив и на парламентарним у односу на негативни рекорд од прошле године када је достигао тек 53,09 процената.

- Излазност ће се свакако кретати од 52 до 60 одсто. Сигурно да гласање на локалу и у покрајини може да мотивише више грађана јер се одлучује о "судбини" више људи - објаснио је Клачар.