И Србин кандидат за председника Косова?

УОЧИ избора новог председника Косова појавила се идеја да би за ову позицију могао да се кандидује и - Србин! Иако је тешко поверовати да би адут српске заједнице могао да добије две трећине гласова у косовском парламенту, по оваквом сценарију наши посланици избегли би притисак да се сврстају уз неког од албанских кандидата, а подсетили би на обавезу да као мањина треба да буду заступљени у институцијама.

Да би се, уопште, ушло у трку за председничко место, претходно мора да се прибави 30 потписа трибуна из Скупштине КиМ. Према оцени Славка Симића, шефа посланичке групе Листе "Српска", то не би била немогућа мисија за евентуалног српског кандидата, јер "Српска" има добру сарадњу са представницима и владајућих и опозиционих странака.

Он, међутим, напомиње да је за Србе са КиМ једини председник државе - Томислав Николић, а да они Атифете Јахјагу, којој истиче мандат следећег месеца, ословљавају искључиво са "госпођа", без навођења функције. Због свега овога, идеја о српском кандитату за председника Косова, како оцењује, можда је још преурањена.

- Као најозбиљнији кандидат за Јахјагиног наследника сматра се Хашим Тачи, па иако је "Српска" листа у коалицији са његовом партијом, уколико бисмо уопште разматрали хоћемо ли му пружити подршку, морали бисмо у обзир да узмемо осећања које српски народ гаји према њему. Није, пак, искључено ни да наши посланици не буду присутни на седници на којој се буде бирао нови председник - каже Симић.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић недавно је изјавио да би волео да Србин буде на челу наше јужне покрајине и да би ти био "одраз демократског карактера тамошњих политичких институција", односно да би представник једне од три највише институције на КиМ требало да буде Србин или Српкиња.

Тренутно, српска заједница има потпредседника Скупштине, два министра и заменика премијера. Једна од тема коју ће српска страна форсирати у наставку бриселског дијалога је заступљеност Срба у косметским институцијама, која им је уставно загарантована, а није спроведена у пракси.

У ДИЈАЛОГУ у Бриселу Приштина покушава да на мала врата угура питање демаркације границе са Србијом. Иако ову тему није директно начела, њихова делегација је, како сазнајемо, ово питање покушала индиректно да наметне кроз потенцирање разговора о ваздушнном простору. На другој страни, Београд се противи да ово буде тема дијалога, јер то сматра задирањем у територијални интегритет. Оцењује се, наиме, да би косовска страна после "повлачења" граница у ваздуху, настојала да их преслика на земљи.