НА овом промајном простору Балкана, увек је опасно бити Србин, а опстали смо без обзира на лоше карактерне особине, издаје, братоубилачке ратове. Мудрост народа огледа се у способности да преживи, а ми Срби то не знамо. На нивоу нације мора да се зна на који начин се испољава родољубље, да притом буде најмање жртава. Сада би наше родољубље требало да буде у фази "тиховања", да сачувамо снагу за касније, за векове, а не да се расипамо на мах уз велике жртве. Породица, као ћелија друштва, веома је битна, јер преноси обичаје и српство, затим се стварају кружоци, макар од две породице, па се иде даље. Из таквог миљеа, изнедриће се праве вође. Неће бити потребно да их тражимо и гласамо за њих, препознаће се и наметнути.

Овако за "Новости" говори Вељко Губерина, по многима наш најбољи адвокат свих времена. У судници, увек спектакуларан, речима је секао оштро као мачем, брутално и искрено, отежавајуће и олакшавајуће околности “скенирао” хируршки прецизно, увек налазио слабе тачке супротној страни. Рођен је 9. септембра 1925. године у Вргинмосту на Кордуну, недавно је напунио 90. годину, али у свету правника, адвоката, судија, његово име се изговара с дубоким наклоном. Јер, носи га човек који је смело прихватао да брани најкомпликованије случајеве, најтеже злочинце и успевао у томе. И то у време када је у Југославији још постојала смртна казна, а мало који адвокат је у каријери желео “мрље” (не)одбрањивих случајева.

БРАНИО И У ХАГУ ПРОСЛАВЉЕНИ адвокат се доказао и пред Хашким трибуналом 1996. године, у случају Кременовић. На захтев Тужилаштва, Кременовић је изручен Хагу из притвора у Новом Саду, а у јуну исте године враћен да му се суди овде, где је поступак обустављен. У адвокатском тиму су били Ненад Вукасовић и Славица Граховац. Губерина је још 1985. године, као председник Савеза адвокатских комора Југославије, подигао глас у име адвоката, због кршења законитости и правне сигурности у Хрватској и на КиМ.

* У СФРЈ сте били “ретроградни” православац који “пркоси” Титу.

- Говорили су бесно: Шта хоће овај Губерина! Овај Србин, православац, Кордунаш! Хтели су да ме тако увреде, а ја сам се тиме поносио. Мој правац се знао, одем на суд, па у Вазнесењску цркву у мојој Улици кнеза Милоша. Доводили су чак и ђаке да ми певају под прозором “Ми смо Титови, Тито је наш”. После матуре у Јагодини, а Јагодинце сматрам мојима, преселио сам се у Београд и исте године ухапшен и осуђен на три године затвора, јер сам био на челу групе националиста. Казну сам издржао, из КПД Ниш пуштен сам 1947, а одлуком суда рехабилитован 2009. Живео сам с мајком у Београду, нисам могао да овде упишем Правни факултет па сам га завршио као ванредни студент 1951. године у Љубљани.

* Канцеларију у Београду отворили сте 1956. године са мисијом - да спасавате животе, буквално! Ваша суђења пратила је цела СФРЈ, а познати су и случајеви “Точиловац”, “131 убод ножем”...

- Адвокатура је најзначајнија професија у цивилизованом друштву, јер штити људска и грађанска права. Лекар може да спаси и продужи живот, а то чини и адвокат када брани особу којој прети смртна казна, па избори ослобађајућу пресуду. Бранилац остаје уз оног кога брани када је најтеже, осећа како је бити усамљен у тој борби, бес и огорчење средине. Пре 50 година људи у СФРЈ су се питали ко је тај Губерина, на чијим процесима се скупљао народ као на биоскопским представама. У професију сам уносио западњачку театралност и правио спектакл у судници, а бавио сам се само кривичним правом и био само бранилац.

ОРДЕЊЕ И КЊИЖЕВНОСТ ГУБЕРИНА је добио орден Светог Саве Првог степена 1997. године од Светог Синода СПЦ, а уручио му га је патријарх Павле. На прослави 140 година српске адвокатуре одликован је Орденом рада од председника републике, Адвокатска комора Србије му је 2012. доделила Златну плакету за допринос у унапређењу адвокатуре, а ове године награду за животно дело. Стекао је мноштво признања и за књижевност. У својим књигама упознао је јавност са случајевима који су потресли земљу, обелоданио значајне чињенице и сусрете са људима, на основу података из дневника, који води од 1940. године.

* Због вас је унапређен Закон о кривичном поступку, били сте и један од оснивача Удружења за борбу против смртне казне?

- У каријери сам бранио 618 људи оптужених за убиство, изречене су 42 смртне казне, а десет особа стрељано. Имао сам и 47 ослобађајућих пресуда захваљујући иступању на суду, посебно завршним речима. То је допринело да се 1968. у закон унесе члан: “Окривљени има право на браниоца у току целог кривичног поступка”. После случаја “Точиловац”, у ЗКП су унета два нова члана 84 и 85, која су побољшала положај оптуженог. Као члан Форума за људска права, представник адвоката Србије и Југославије допринео сам укидању вербалног деликта - наводи адвокат.

* Као дечак сте једва извукли живу главу од усташког покоља.

- Са мајком и сестром сам избегао сигурну смрт у Карловцу, захваљујући италијанским официрима који су нас упозорили и помогли нам да у последњем часу побегнемо. Нажалост, нисмо се више тамо вратили зато што су у цркви у Глини побијени готово сви Јовићи, чланови породице моје мајке. На истој територији повампирио се фашизам и усташтво поново 90-их година, опет смо имали избегице из свих делова бивше СФРЈ, а бежали су не само од усташа, већ и од муслимана и џихадиста, вештачки насељених на територији БиХ, којих и данас тамо има.

* Сведоци смо великих миграција муслиманског становништва, које хрли у Европу?

- У питању је велика сеоба народа. Данас се бежи од ратова које Америка изазива, а не воде их народи већ моћни појединци и организације. Обичан свет из Америке, који долази у посету Балкану, не одобрава агресивну политику своје земље. Случај са избеглицама са Блиског истока, које наводно беже због рата, инсцениран је. Муслимани су послушан народ и што им каже верски поглавар, то послушају. Турска је још пре рата на граници са Сиријом направила мегаломанске логоре за велики број Сиријаца, који тада нису били избеглице. У једном моменту, а у циљу слабљења Европе и под америчким утицајем, дала им је миг да крену. Важно је разликовати израз избеглица од мигранта. Избеглице смо били ми Срби за време Другог светског рата и овог последњег, али смо се враћали на своја огњишта и настављали даље. Мигранти се пресељавају вероватно заувек, као и ови које зову азиланти, а имају најмодерније телефоне, лепо су одевени, пуне чекаонице наших банака...

КО СУ НАСЛЕДНИЦИ И НАСЛЕДНИЦИ Вељка Губерине узимају најкомпликованије и најтеже случајеве, бране Милорада Улемека Легију, Звездана Јовановића...
- Нисам имао много приправника, већ сталне сараднике. Од њих сам направио добре адвокате, успешне људе који воле ову земљу. То су Славица Граховац, Милан Вујин, Ненад Вукасовић, Александар Ђорђевић, покојна Мара Пилиповић, а у канцеларији ме је наследио унук Владимир Маринков. На последњим изборима органа АКС, Александар Ђорђевић је добио 1.000 гласова за дисциплинског тужиоца, јер је поуздан и добар адвокат. Сада је директор БИА, а могао би да буде одличан адвокат у свакој грани правосуђа или министар правде - истиче наш саговорник.

* Каква је судбина Европе?

- Европа ће, ако Русија не дај боже не сломи ИСИС, постати жртва властите демократије, принципа мултинационалних заједница и поштовања истих. У случају да Путин победи, Европа би морала одмах да обустави пријем миграната, без пардона и самилости. Само тако може да опстане, као и хришћанство. Ислам који имамо данас није онај из књига Селимовића и Андрића, са умним имамима и поукама. Ово је радикални ислам, који слама све пред собом, без милости. И обарање руског авиона од стране Турске је чиста провокација. У овом моменту људског развоја, нација и националност морају да постоје, ма колико се наметала идеја Европе без граница. Америка је инсценирала азилантску кризу, многе ратове, потаманила четвртину планете. И сада не бира средства да унесе хаос у Европу, да би остала сила број један у свету.

* Пропутовали сте Америку и упознали њене законе?

- Америка је сила на измаку, као самртник хвата се за сламку и спремна је на све. Што се политике тиче, чак и живота на планети, везано је све за америчке креације. Тако је и са Косовом. Ипак, Москва реагује, Путин је спреман да се суочи са ИСИС-ом и џихадистима, значи да Руси опет стају на браник Европе, можда и света. Ако победе, постаће сила број један. Биће то крај англосаксонске империје, која је неколико векова владала планетом.

* Да ли Србија има снаге да се опет “уздигне из пепела”?

- Од 1905. године немамо озбиљне, образоване и национално оријентисане политичаре. Стално се појављују иста лица. Политиком би требало да се баве успешни људи, признати у друштву, не они који преко политике граде каријеру и имиџ. Немамо дипломате у рангу Дучића и Андрића, банкаре попут Вајферта, који је као дошљак више водио рачуна о нашим интересима него многи Срби. Потребни су нам људи који неће стално ићи по мишљење код горих од себе, они који могу да поднесу терет одговорности и обавеза.

* Како проводите пензионерске дане?

-Врло активно, а улазак у 91. годину није омео мој дух. Свакодневно читам књиге, новине и још непрестано тражим доказе о српству!

Правник у њему никада не мирује. Данас му очи живо пламте, вид га добро служи, хода полако, ослањајући се на штап и броји, каже, степеник по степеник кад мора да се пење и силази. До “његове” Вазнесењске цркве има их чак осам, а лако их је прескакао током живота.

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ" НАЈОЗБИЉНИЈЕ

- СТАЊЕ у медијима одсликавају потпуно неважне теме. Дневни листови у Хрватској имају озбиљнији садржај, чак 80 до 100 страна. Код нас само "Вечерње новости" могу да им парирају. У хрватским листовима "пљување" је суптилније и убојитије, овде имамо серију страначких новина, пола су озбиљне теме, а остало ријалити програми, уз најгоре увреде. Зар смо на то спали? Ми, који смо некада били велика нација, а српски језик због значаја официјелни на турском двору. То је у најмању руку срамота! Нисмо достојни наших предака - поручује Губерина.