Коментар: Зрно

ПОБЕДА! Онај крстоломац са крова Цркве Светог Андреја у Подујеву мораће да сачека на своју амбасадорску столицу у Унеску.

Покушај НАТО и нарко-недоношчета да се докопа Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и Пећке патријаршије пропао је у Паризу. Тријумф тамјана над напалмом, правде над силом. Победа над минерима српског памћења, Немањића над Ниманијима.

Ваљда ово буде отрежњујући импулс за све Србе. Да се накљукани мантром о изгубљеном Косову тргну из хипнотичке малодушности и пригрле чвршће нашу заједничку колевку. Као што нас већ деценију и по Запад и њихови овдашњи "прагматични" кербери уче да оно више није наше, нека сад сви они прихвате реалност да Тачијева франкенштајн држава никада неће шчепати Симониду и мермерни саркофаг Стефана Дечанског.

Да, могуће је. У Граду светлости указао се трачак наше нове наде. Прати га одсјај са згаришта оне срамне британске резолуције о Сребреници. Од њене пропасти у Уједињеним нацијама ојачала је праћка српском Давиду у борби против Голијата новог светског поретка.

Ову битку у Унеску, уз председника, премијера, шефа дипломатије, цео државни апарат, Српску православну цркву, Српску академију наука, на својим плећима изнели су и бројни студенти, глумци, спортисти интернет-занесењаци...

Сви су они веровали, иако је сила пред њима била велика. Пратило их је кевтање наречених кербера. Лајали су да треба да дигнемо руке јер ће Албанци боље бринути о нашим манастирима него ми сами?!

Поражени су. Ипак, само у једној бици. Чекају нас још теже и жешће. И нема нам друге него да се од данас сви, колико нас има, осолимо оним једним Лазаревим зрном. Само тако бићемо непобедиви!