Мук претворен у муку
14. 08. 2015. у 21:30
Шта садашњем режиму у Београду даје снагу, и обавезу, да прекине с деценијским ћутањем о узроку рата деведесетих
Ратко Дмитровић
Ако ипак пристану, а пристаће једино под притиском Немачке, Хрвати ће тражити, реална је претпоставка, да се као дан сећања узме дан погибије Јосипа Јовића, на Плитвицама, можда неки датум у вези с Овчаром, операцијом Вуковар, дан погибије редарственика у Борову... Бошњаци од Сребренице одступити неће и нема те силе која може да их помери. Пре тога, Изетбеговић се већ изјаснио, Србија мора да призна "агресију на Босну и Херцеговину". Да, реч је о иницијативи Алексадра Вучића да се утврди дан сећања на све жртве ратова на простору бивше Југославије, без обзира на веру и нацију.
Идеја је племенита и може да допринесе смиривању тензија, каналисању будућности битно другачије од прошлости, али је тој идеји требало да претходи нешто сасвим супротно од онога што тврди Изетбеговић, а то нешто Београд није урадио. У питању је дефиниција рата деведесетих.
Очекивали смо, и испали наивни, да ће нова власт у Србији, устоличена након "октобарске револуције" 2000. године, уз остало тражити, Србије ради, ревизију теорије бетониране у Загребу, Сарајеву, Љубљани, о узроку крвавог распада Титове Југославије. Хрвати, Муслимани, Словенци, Албанце да не спомињемо, још од раних деведесетих истрајавају на тумачењу да су Југославију разбили Милошевић и Срби као народ. О томе не дозвољавају разговор, за њих је то већа светиња од васкрснућа Исусовог, од учења Мухамедовог, у то се не дира ни по коју цену. Отуда ово муњевито одбијање Вучићеве иницијативе, јер на изведеној формули заједнички дан жалости није могућ; ми смо жртве, Срби су злочинци и ту заједништва нема - кажу у Загребу, Сарајеву, Приштини.
За све ове године на увреде, оцене изведене из горње поставке, Београд ћути. Хашки трибунал је доносио и доноси пресуде полазећи од тога да су Срби агресори. Нама су с тим образложењем увели санкције. Нико никада из службених просторија Београда није упитао службени Загреб и Сарајево како су то Срби могли да изврше агресију у Вуковару, Дарувару, Костајници, Глини, Вргинмосту, Србу, Книну, Дрвару, Грахову, Бијељини, Требињу... кад тамо живе вековима. Како се то на самог себе врши агресија.
Југославија је нестала у грађанском рату. Тај рат су изазвале Словенија и Хрватска и Босна и Херцеговина, игноришући ставове Срба и Србије. Оружани сукоби почели су нападима паравојних снага на касарне ЈНА, у Словенији и Хрватској. То су чињенице које се могу игнорисати, али их није могуће оборити.
Значи ли то да је Милошевићев режим у овој причи апсолутно невин? Не. Али није ни апсолутно крив. Управо то садашњем режиму у Србији даје снагу, и намеће обавезу, да прекине ћутање о рату деведесетих.
Srki
14.08.2015. 21:49
Jasno je da je uzrok rata u Jugi pad Berlinskog zida.Samo generalima JNA i CK SKJ nije bilo jasno da ne mogu samo oni u celoj evropi da ostanu socijalisticka drzava.Slovenskim i hrvatskim nacionalistima je to bilo jasno i oni su iskoristili priliku. SAD su morale smanjiti svoje baze u Nemackoj ali nisu htele otici iz evrope.Odabrali su Kosovo.Interesi SAD, Slovenije,Albanaca i Hrvatske su se poklopili 100%.Susedima je bio polvekovni san da budu deo NATO. Pobednici su nasli i krivca. RS,RS,RS,RS.
Да треба рећи истину о деведесетим али то неће променити ништа јер нажалост наивно је тражити истину од оних који су је давно погазили. Зашто још увек неко покушава да наметне заједничко виђење када је то апсолутно немогуће у овим временима је право питање ако се зна да је ћутање о геноциду над Србима у СФРЈ било један од узрока њеног распада јер Хрвати и елементи муслиманског фашистичког покрета никада нису прошли денацификацију. Резултате смо видели деведесетих и осећамо их и даље.
Мене ни мало не брине то што Хрвати и остали тако "од прве" одбијају све предлоге Србије па тако и овај...Промениће они тај свој став и биће још пуно тога заједничког а не само тај дан сећања...То мене брине, куда и како даље са њима таквима, како су се само показали у правом светлу деведесетих, и сада треба у некој будућности имати нешто заједничко са њима...Верујем да би свако паметан гледао да се што пре реши таквог комшије и "пријатеља" а не да тражи нешто заједничко са њима...
Vodeci ljudi Medjunarodne zajednice su uoci raspada SFRJ porucili vodecim ljudima u SFRJ da ce prihvatiti svaki njihov dogovor,ali su im jasno stavili do znanja da ce u slucaju raspada SFRJ priznati sve Republike iskljucivo u Avnojevskim granicama.Upravo je to razlog sto je poslije svega sto se desilo Srbija oznacena kao agresor.Da su npr.Tudjman ili Izetbegovic sa svojim snagama napali Srbiju,Crnu Goru i Makedoniju, Bih ili Hrvatska bi se danas smatrale agresorima.
@vlado pljevlja - Rat u Hrvatskoj je počeo u proleće 1991. Većina najžešćih borbi te prve faze u kojoj je posredno učestvovala Srbija (preko JNA) je bila gotova do početka 1992, kad je nastupilo primirje. Međunarodno priznanje Hrvatske usledilo je tek posle toga, tokom 1992. Do tada Hrvatska je bila deo SFRJ i po našem i po međunarodnom pravu. JNA je bila napadnuta u svojim kasarnama na svojoj teritoriji. Borila se protiv nelegalnih hrvatskih paravojnih formacija. Eto ti argumenata sa pravne strane.
Коментари (56)