Нема ту ничег новог и нема места чуђењу. Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа, па зашто би данас било другачије. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац? Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убијено је више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреја, Цигана...

Није ово "великосрпски јасеновачки мит" већ податак Земаљске комисије Републике Хрватске, из 1945/46. године, комисије у којој није било Срба. Од свих логора Другог светског рата најстрашнији, по начину убијања, био је Јасеновац. Али, као да није постојао. Европа не зна за Јасеновац, нити је Јасеновац интересује.

Зна ли неко у Европи да је у првој години рата Независна Држава Хрватска у систему логора Јадовно ликвидирала 40.000 Срба. Не зна, нити је то занима. А и зашто би, жртве су Срби.

Ко је у Европи чуо за покољ у глинској цркви, по начину где је изведен и како је изведен, најстрашнији злочин у људском роду за последњих 200 година. Ритуално клање Срба, њих више од хиљаду, на светом месту, у цркви, на олтару. Европа о томе не говори. Разумљиво, жртве су Срби.

Ко данас у Европи сме да спомене податак да је из Хрватске, од 1990. до 1995. године, протерано најмање 450.000 Срба, да им је отето 37.000 станова, срушено на десетине хиљада кућа, да их је неколико хиљада убијено? Зна ли Европа да је у Сиску, у лето 1991. године - први је о томе проговорио Стипе Шувар - убијено више од 500 Срба? Не зна, нико јој није казао. Забрањено је.

У Сарајеву је за време последњег рата убијено око 7.500 Срба. Углавном из непосредне близине. Најмање их је страдало од дејства српске артиљерије, као што жели да прикаже бошњачка страна. Те Србе нико не спомиње, они никоме у Европи нису важни. За њих нема декларације.

У околини Сребренице, од 1992. до 1995. године, муслиманске снаге убиле су, на страшан начин, бирајући дане великих православних празника, 3.267 Срба, у огромној већини жена, деце и стараца. Европска јавност о томе ништа не зна, није јој казано, не сме да се каже.

Злочин у Сребреници нико не пориче, Срби свакако не, али Срби траже, моле, да се макар спомену њихове жртве које су, ово је изузетно важно, пале прве, много пре Сребренице. Не вреди, убијање Срба међународна заједница не бележи као злочин.

Знам да је све ово већини вас познато, да вам је мука и од спомињања српских страдања и од односа Европе према том страдању, али ако о овоме престанемо да говоримо, ако заувек заћутимо, изгубићемо и то јадно право да се бар подсећамо ми Срби између себе. Друге то не интересује.