Вучић: Устаћемо после свих наших распећа и мука
11. 04. 2015. у 12:00
За Новости пише - Александар Вучић, премијер Србије: Рад и неодустајање направили су једног Новака. Најтеже је учити оне који мисле да су свезнајући. И Џордан је најпре сабрао промашаје
НОВАК је опет победио у Мајамију и то таман кад су сви помислили да је на сигурном путу да изгуби меч! Омогућио нам је, по ко зна који пут, велико славље.
А ја се сетим кошаркаша који је, у каријери, промашио више од 9.000 шутева. И изгубио скоро 300 утакмица. И чак 26 пута, последњим шутем, пробао да донесе победу свом тиму, и промашио.
Какав губитник, кажете ви, шта, уопште, размишљаш о њему, данас, када смо победили? Зато што се звао Мајкл Џордан. Летећи Мајкл. Највећи кошаркаш свих времена. Човек који је, после свега, најпре сабрао промашене шутеве и поразе.
И када су га питали, како је успео, прво је то навео. Колико пута је промашио, колико утакмица изгубио, колико пута је испустио победе. Другим речима, колико пута, и после чега, није одустао.
Страшно важна лекција.
Да је успех пут, а не циљ, и да, на том путу, мора и да се пада. Не сме само да се одустане.
По Черчилу, ићи од неуспеха до неуспеха, а не изгубити ентузијазам - то је пут успеха. Новак је то доказао. Србија то, данас, доказује.
Зато што смо веровали у њу, и када јој ништа није ишло.
Зато што смо трпели поразе, али нисмо одустајали.
И нисмо се плашили. Ни рада, ни тешких одлука.
А у Србији, вероватно најтежа одлука била је она да промовишемо рад, као услов и као начин. Да укинемо бајке и митове, да престанемо да лажемо и обећавамо, него да, отворено, кажемо - биће, ако сви радимо.
Тешка одлука, у Србији.
И навешћу само један пример.
Једна од критичарки (извињавам се што јој нисам запамтио име, много критичара је било, нисам успео све да похватам), после мог навођења Езопове басне о цврчку и мраву, написала је како је Лутер, својевремено, преводио Езопа и делио његове басне, поуке, својој пастви.
Тачан податак, и есенција наших проблема. Лутер је живео у Немачкој, у 16. веку, и имао пред собом широко, празно поље. Људе који су били прости и неписмени. И спремни да уче од почетка. Од Езопа и елементарних правила. Оних која су их, током векова, обликовала и начинила од њих вредне раднике.
А ми, данас, у Србији, Езопу, и раду, покушавамо да учимо оне који су убеђени да већ знају све. И да нема шта ко да им прича.
Ми, свакој науци, и сваком тешком раду, нађемо ману. Презиремо их, убеђени да бисмо само, само ако бисмо хтели, могли много више и боље.
Као у оној анегдоти о Милану Јовановићу Бродском, једном од најобразованијих Срба у 19. веку. Писац, преводилац, који је, као лекар, радио на Лојдовим бродовима и стигао до Кине и Индије.
Када је приман у Краљевску академију наука, држао је приступну беседу о индијској драми, са којом се упознао још током студија у Енглеској. И неке колеге, будуће, замериле му што прича о индијској драми, а не зна санскрит.
Како год, изађе Милан Јовановић на Кнез Михаилову после те расправе, и примети како људи окрећу главу од њега. Иде, чуди се, када из једног ћепенка чује два шегрта како се домунђавају:
- Ено га онај што не зна санскрит.
То је Србија којој смо рекли да мора да ради, и да учи. Свезнајућа земља, свезнајућих људи.
Тешка одлука, нарочито ако се зна да ни сам не знам санскрит.
Али, хвала Богу, знам да радим. И отпоран сам на "незнасанскрит" критике. И верујем да таквих, као што сам ја, у Србији има, као мрава. И нема везе што су ови санскрит критичари гласнији. Ми смо вреднији.
Не кријемо се, у сенци, не правимо митинге, у сенци, не одмарамо се и не причамо, у сенци.
Радимо, на отвореном, и верујемо, искључиво у тај наш рад.
Спремни смо да, радећи, паднемо, али и да одмах устанемо и наставимо да радимо.
И, нећу да се поредим, али верујем да смо, највећем делу Србије успели да приближимо ону филозофију која је направила једног Новака Ђоковића.
А он се, пре само пар недеља, у Филаделфији, сликао поред споменика Рокију Балбои, и написао, испод слике, чувену реченицу, која би, ако мене питате, требало да постане мото читаве Србије:
- Није важно колико јако можеш да удариш, већ колико јаких удараца можеш да примиш, и да наставиш даље.
То је Новака направило. Рад и неодустајање.
Неодустајање и рад, рад и рад.
И то је Србија данас.
То је "Београд на води". То је "Ер Србија". То је Железара. То је фабрика у Крупњу после 35 година. То је свака фабрика коју отворимо.
То ће бити и дан када ћемо вратити плате и пензије. Када почну да расту на здравим економским темељима.
Устајање после удараца.
И зар није, на крају, то и суштина највећег хришћанског празника, Ускрса. Устати, после свих удараца, распећа и мука.
Празника од којег ми, свезнајући Срби, треба толико тога да научимо.
А пре свега да верујемо, и да не одустајемо.
Да радимо, још више.
Зато, срећан вам управо такав Ускрс.
Христос Воскресе!
Ваистину!
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
Хрвати забринути: ЕУ се поделила око Вучића
ЕВРОПСКА комисија није донела никакву одлуку о замрзавању финансијских средстава за Србију, већ само процењује да ли су испуњени постојећи услови за исплату новца, што је уобичајена пракса, а то су одмах пренели и хрватски медији.
04. 05. 2026. у 22:21
Американци су кренули: Драматична анализа др Шешеља
ИРАНЦИ се боре за голи опстанак, каже председник СРС проф. др Војислав Шешељ.
04. 05. 2026. у 19:35
Позивају на одговорност, а беже! Аутобус блокадера Јаћимовића ударио возило, па покушао да напусти лице места!
На Булевару ослобођења дошло је до судара када је аутобус аутопревозника Јаћимовића ударио путнички аутомобил марке „шкода“, а затим, према наводима очевидаца, покушао да напусти лице места.
04. 05. 2026. у 19:10
ДС као чисто зло: За блокадере мртви људи су "жива шанса"
ДС наставља да загађује политичку сцену Србије као и од самог почетка и основања те еврофанатичне партије.
04. 05. 2026. у 19:02
"Псовали су ми српску мајку" Тројица Албанаца претукла Србина код Липљана, повреде задобила и радница Дома здравља
МИРОСЛАВ Гуџић из Добротина код Липљана у АП Косово и Метохија претучен је данас у месту Доња Гуштерица и хоспитализован у Клиничко-болничком центру Приштина, са привременим седиштем у Грачаници.
04. 05. 2026. у 17:45
Rade
11.04.2015. 12:18
Samo hrabri ljudi koji znaju da preuzmu odgovornost kada je najteze mogu da pomognu ovoj zemlji da se podigne iz pepela.
Vucic je dokazao da se samo vrednim radom i trudom moze postici veliki rezulatat, i da se nista ne menja na bolje preko noci.
Srbija moze da dodje na mesto razvijenih i modernih zemalja samo pre toga moramo da ucinimo sve sto je do nas, svaki covek pojedinac ako da sopstveni doprinos boljitku mi cemo ubrzo pobediti sve prepreke.
Steta sto Vucic nije ranije postao lider nase zemlje, mozda bi vec sada bili na svojim nogama i ziveli bolje.
Vrlo važna osobina krasi premijera Srbije, a to je da nikada ne odustaje od onoga u šta veruje. Bar malo mu pomozimo, biće i nama bolje, možda i pre nego što mislimo da je moguće. Ali bez rada nema rezultata, tu je u pravu.
Коментари (159)