Жељко Цвијановић: Хрвати и ми Срби

Да су нашој јавности вране већ попиле мозак, нема бољег доказа од одговора на честе провокације одапете из Хрватске. Док власт углавном ћути - а ћути јер капира ствари, одбијајући да јавност суочи с тим - одговори Хрватима постали су нека врста јалове друштвене игре. У средини где је кетман модел комуникације, све је шире поље јуродивима и онима чија анализа допире до потраге за именом српског плејбоја који се давно потрудио да нова хрватска председница Колинда Грабар Китаровић занавек омрзне Србе.

Наравно, она своје беспризорне провокације не изговара у афекту, већ шаље поруке о својој спремности онима напољу који су је на то место довели - свету који разуме да Европа и Балкан срљају у велику кризу, где места за типове ни-вода-ни-вино Јосиповић више нема места.

Наиме, није ни случајно ни добровољно Србија своје тржиште ставила у службу опстанка хрватске економије, како то гледамо целу деценију и по. Као што смо после 2008. ставили и своју политику и културу.

Најблаже речено омиљеном синтагмом несуђеног вишког светионичара: Хрватска је из Брисела добила улогу "лидера региона". Конкретније: Хрватска, као у временима стварања две Југославије, треба да непредвидиве Србе приводи западној култури, овај пут још бруталније и огољеније у складу са максимом "тешко побеђенима" и отворену могућност да се за ту улогу у Србији сама наплаћује.

Да би то до краја функционисало, Хрватска би морала да буде мало јача, а Србија још много слабија. И трендови су на делу: у тренутку кад цео континент иде дођавола и спрема се за рат, Хрватска се обилно наоружава, док Србија једнако верује да никад неће ратовати, лакомислено одбијајући руску понуду да се наоружа на црту.

О томе се, дакле, ради. Иако ником нормалном код Срба данас није до рата, а наше реакције на Грабар Китаровићеву казују да бисмо, пошто смо преузели Брозову спољнополитичку доктрину, преузети, не дај боже, и ратну. Опет смо "голоруки народ", спреман за партизанштину.

Жељко Цвијановић, уредник портала "Нови стандард"