СКУПШТИНА Србије усвојила је у овом сазиву 107 закона по хитном поступку, а око 40 по редовној процедури.

Баш због ових бројки, парламент се нашао на мети Европског парламента, који је у Резолуцији о напретку наше земље ка ЕУ истакао да се прописи доносе брзо и да заинтересоване стране немају довољно времена да проуче текстове докумената и изнесу своје замерке.

Према подацима "Отвореног парламента" у априлу, мају и августу, посланици су све законе донели по хитном поступку. У децембру су по скраћеној процедури донели чак 26 нових аката, а само три по редовној. У јуну је резултат седам према један у корист хитног поступка, а у јулу седам - шест. Само је у новембру било више прописа који су усвојени редовним поступком (девет) у односу на четири закона о којима су посланици полемисали убрзаним темпом.

Председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић каже, за "Новости", да се усвајање закона по хитној процедури мора свести на минимум:

- Само у децембру имали смо два усвајања измена закона, јер се услед хитне процедуре поткраду непрецизности и онда тек донети закони морају на поправку. Такво понашање је неозбиљно.

Међу "хитним" прописима налазе се правосудни, финансијски, закони из области енергетике...


ЖУРБА АКО СУ УГРОЖЕНИ ЉУДИ

Према Пословнику, хитни поступак подразумева да се закон може ставити на дневни ред само дан после подношења у процедуру. У посланичком "буквару" се наводи да то могу бити текстови чије би неусвајање могло да има штетне последице по живот и здравље људи.