Живадин Јовановић: Србија купује време Европи

Србија, одлуком да не уведе санкције Русији, штити своје интересе, али је и пример Европи. Старом континенту потребно је време како би коначно смогао снагу да се отргне из челичног америчког загрљаја који дави. И колико год комесари из Брисела притискали Београд да се придружи "кажњавању" Русије, лидери чланица ЕУ вероватно завиде Србији што према Москви не примењује америчке санкције. О европском бизнису да не говоримо. Европа је уцењена да њено партнерство са Русијом не би угрозило хегемонизам САД.

Овако дипломата Живадин Јовановић анализира наш тренутно највећи политички изазов - ходање по танкој жици између Русије и Запада. Јовановић, који је у дипломатији провео 40 година, остао је упамћен као шеф дипломатије у време НАТО бомбардовања и Милошевићев близак сарадник.

Данас о томе каже:

- Проблеми који муче Европу добрим делом су последица прихватања да учествује у агресији НАТО против Србије (СРЈ) пре 15 година. Европа је учествовала у злочину против себе саме, против своје цивилизације, идентитета, морала...

* На које проблеме мислите?

- Америка одлучује о стратегији изолације и методама дестабилизације Русије. Европа то прати иако је свесна да јој ти потези директно наноси штету. САД су у Велсу наметнуле да на наоружање сви морају да издвоје најмање два одсто домаћег производа. За почетак. Вашингтон захтева да се у бизнису и неким другим областима и у Европи примењују амерички, не европски закони. Амерички представници су одмах после агресије 1999. године рекли да је "европски правни поредак сметња за планове НАТО". И тражили примену америчког правног поретка у Европи.

* Да ли је на тој листи и криза у Украјини?

- Америчка стратегија војног ширења на Исток, како показује и криза у Украјини, враћа се као претећи ураган ка Европи. Украјинска криза је катализатор. Ко још верује да је Европа добровољно увела санкције Русији? Коме то наноси штету, не економску, иако је она највидљивија, него, далеко више, цивилизацијску? Европи, свакако. Ко ће то платити? Грађани Европе. А коме користи? Хегеменизму САД, не само према Русији, већ и према Европи. Европу потреса низ сецесионистичких покрета, јер ђаво пуштен из боце 1999. савезништвом НАТО и сепаратистичко-терористичке ОВК ради отимања Косова и Метохије, не може се вратити назад. Европа ће још дуго сносити последице свог цивилизацијског пада 1999.

* Ипак, Србија се чврсто определила за ту Европу, а све тешње сарађује и са НАТО.

- Кроз историју, а убеђен сам да ће тако бити и у будућности, Србија је најбољи део Европе, њене цивилизације, морала, привржености миру, међународном праву. Зато, никад нисам разумео откуда толико инфериорности наше политичке елите од 2000. до данас према свему што је са Запада. Треба очувати достигнуте односе и остати отворен за чланство у ЕУ, али без заклињања у "једини пут". Идеал треба да буде време и услови када ће ЕУ звати Србију у своје редове, а не да се Србија нуди, мољака и свакодневно понавља лојалност. Ни на путу ка ЕУ не ваља журити. Не видим шта би сметало да Србија буде добар сусед ЕУ и НАТО? Док буде постојао. Малој, мирољубовој земљи као што је наша није место у освајачком, империјалистичком савезу. Та чланарина је превише скупа у сваком смислу.

* Па где би онда требало усмерити енергију?

- На смелији развој доноса са Русијом, Кином и земљама БРИКС, јер су њихове економије у замаху. Запад, укључујући ЕУ, нема довољно капитала ни за себе, ЕУ је заморена пријемом нових чланица, има велику незапосленост. С друге стране, Русија и Кина располажу слободним капиталом, поштују Србију, не уцењују. Нема више униполарног светског поретка, нема ни "међународне заједнице" ограничене само на оквир НАТО и ЕУ. Мултицентризам пушта корене у економији, финансијама, безбедности. У тим условима отвара се шири простор за пуније остваривање наших интереса. Србија треба то да препозна и прилагоди политику.

* Када упоредите ово време са Милошевићевим - шта видите?

- Ради се о суштински различитим временима и условима. Деведесетих година 20. века САД су доминирале, диктирале, уређивале и Европу и свет по својој вољи. Владе које су водиле рачуна о својим националним и државним интересима бивале су екскомунициране и постављане на стуб срама. Запад је радио на разбијању СФРЈ, подгревао грађанске сукобе, сврставао се против Срба, наметнуо нашој земљи изолацију, сатанизовао владу и народ. Упркос свему, створена је Република Српска са својим институцијама. СРЈ је након укидања санкција 1995. имала стопу привредног раста од седам одсто годишње. У време Милошевића постигнут је и потписан и споразум о бесцаринској трговини са Русијом који је јединствен по привилегованом приступу Србије огромном тржишту ЗНД. Диктат у Рамбујеу је одбијен. Нико није могао, нити имао право да прихвати да НАТО окупира целу земљу.

* Али, допустили сте окупацију Косова и Метохије.

- Агресија је окончана Резолуцијом СБ УН 1244 којом су дате гаранције суверенитета и територијалног интегритета земље, са Косовом и Метохијом као аутономијом унутар Србије. Убрзана и систематска ревизија Дејтона и Резолуције СБ 1244 почиње од доласка на власт прозападне "демократске" власти октобра 2000. До тада су постојали прагови заштите Устава и националног достојанства.

* А данас?

- Немам утисак да је јасно где су црвене линије одбране националних и државних интереса. Док маштамо о "једином путу" паукова мрежа уцена озбиљно угрожава слободу Србије. Да ли је данас већи утицај институција уставног система него раније? Јесу ли медији данас слободнији? Част изузецима. Један диктат ЕУ и САД прихваћен је у Бриселу, а нама је представљен као споразум!

* И у ваше време је било попуштања пред странцима.

- Било је претњи, уцена и попуштања. Али никад није било одрицања од суверенитета и територијалног интегритета, од Резолуције СБ 1244, од Устава. СРЈ није прихватила статус протектората. Ево, питам се да ли је после скандала са дроном на утакмици са Албанијом добровољно прихваћена посета албанског премијера Раме и експресно саопштен датум? Или је неко вршио притисак? Посету је требало одложити на неодређено време. Овако је одложена накратко како би се Србија двоструко понизила. Али, Србију није понизила Тирана или премијер Рама, него Берлин и Вашингтон.

* Ви сте члан СПС, која је и данас једна од владајућих странака и убеђени сте левичар. Како сте задовољни деловањем левице?

- Чини ми се да је левица угушена од стране крупног капитала. Сви би у власт по сваку цену. Када се једном нађу тамо губе се све разлике. Лева опција је у кризи у целој Европи, у Србији поготово. Чујем пре неколико дана лидера левице који каже да је ово време кризе и да није време за левичарске идеје. Други рече да су времена таква да се не вреди борити за друштво социјалне правде. Трећи је уверен да би чланство у НАТО било добро за Србију! Криза, падање животног стандарда, раст сиромаштва... Просто звони потреба за левицом, али та звона као да нико не чује. Сме ли се у име левице служити интересима најкрупнијег капитала? Сиротиња је у Србији остала без свог адвоката у систему власти. Извршена је мутација левице, с друге стране разорен је синдикални покрет. Остали су само интереси крупног капитала. Идеје су одбачене или заборављене, доминира борба за власт. Жртвују се идеје и идеали, а као квалитет доминира прагматизам који је постао универзална идеологија. А он се своди на учешће у власти.

- Имају и странци. Нарочито велике мултинационалне компаније које се боре за српско тржиште и доминацију над ресурсима Србије. И левица и десница и центар - сви су у служби интереса мултинационалног корпорацијског капитала. То, можда, није тако видљиво. Али, погледајте како су демократију оперисали од јавних расправа, од демократских форми изражавања воље народа као што је референдум. Демократија је сведена на рутину, изборе, на процедуру. Све се договара у уским круговима и потом провлачи кроз "демократске процедуре".

* Ништа другачије није било ни када сте ви били министар. И тада су се одлуке доносиле у уским круговима...

- Ниједно време није савршено. Реч је само о томе колика су одступања од демократије, принципа, морала... Нама страни амбасадори нису могли преко медија да поручују шта да радимо. Зар неко мисли да парада униформисаних људи у Новом Пазару нема никакве везе са групом пријатеља Санџака коју чине страни амбасадори. Наравно да има. Ко је икада рекао - господо, јесте ли ви акредитовани овде да будете пријатељи појединим регионима или сте пријатељи Србији као сувереној, независној државе. Сутра ће тако формирати групу пријатеља за Војводину, па за источну Србију...