ТА формула траје скоро стотину година, примењује се рутински, предвидљива је, делује моментално, „уређује“ односе међу народима Балкана и увек је на штету једне, исте стране.

Примењује се од 1918. године, кад су Словенци и Хрвати измолили од Срба милост да направе заједничку државу. Срби пристају, непромишљено и потпуно непотребно, и само годину дана касније доживљавају да их Хрвати оптужују за хегемонизам, тражећи своју самосталну, националну државу. Следи серија српских уступака. Окончано је поделом Краљевине Југославије на бановине и рађањем Независне Државе Хрватске. Детаљи општепознати.

У грађанском сукобу вођеном у арени Другог светског рата, југословенски комунисти - предвођени национално свесним Словенцима и Хрватима, и анационалним Србима - опет активирају ону формулу, с образложењем да се мали народи и народи у покушају од већинских Срба морају заштитити сопственим републикама. Тако је створена нова Југославија, Титова.

Њено разарање почело је истом формулом: угњетавањем Срба на Косову и Метохији, у Хрватској, Словенији, уз громогласну вику да су они, Албанци, Хрвати, Словенци... угрожени од Београда, од већинског народа. Срби су опет натерани да се бране, без имало кривице. Агресор је успео да се представи као жртва; међународна заједница с великим одушевљењем прихвата самосталност Словеније и Хрватске.

Албанци у Југославији најпре организују демонстрације и поред тога што њихова аутономија у Србији има готово све елементе државности (осим легитимне војске и међународног признања), а кад су видели да она формула делује, прелазе на оружану побуну, уз помоћ матичне државе Албаније, константно оптужујући Србе за терор, и, на крају, остварују све своје циљеве.

Муслимани у Босни и Херцеговини 1991/1992. године игноришу ставове Срба, као конститутивног народа, скупа с Хрватима почињу рат (гажење Устава БиХ, масакр у селу Сијековац, убиство српског свата на Башчаршији) паралелно оптужујући Србе и Србију да су напали Босну. У сличној атмосфери, дакле, опет она формула, Ђукановић је организовао референдум за осамостаљење Црногораца. И успео.

Албанија је пред милионима посматрача пре неки дан на стадиону Партизана понизила Србију (има ли ова земља обавештајне службе) и уместо да се брани због бруталног спајања политике и спорта, знајући историју, у игру убацује ону добитну формулу, оптужује службени Београд за варварство, агресију, мржњу... и преузима иницијативу.

Њен премијер, Еди Рама, шаље увредљиве поруке Београду и каже да ће ипак - јер он је велики, зна да прашта - доћи у Београд 22. октобра. Вероватно да нам одржи лекцију.

У најкраћем, формула о којој је реч делује на принципу замене места узрока и последица. Све док не утврде јасне циљеве и савршено бистру националну позицију, Срби ће трпети утицај ове сто година старе формуле.