Гужва на политичком левом крилу

ДОК се већ годинама уводе све оштрије мере и рестриктивнији закони према радницима, у Србији се множе социјалистичке и социјалдемократске странке које у први план стављају управо левичарске идеје.

Подугачком списку партија са префиксом „социјалне“ придружила се у суботу Тадићева Социјалдемократска странка, која је настала преименовањем Нове демократске странке.

Гужва на левици постала је тако још већа јер су на власти већ СПС, Покрет социјалиста и Расимова Социјалдемократска партија, док на политичкој позорници наступају и Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска унија, Социјалдемократски савез...

- Наша странка од почетка оснивања снажно је социјалдемократски оријентисана, а сада ће вредности које заступамо бити оличене и у новом имену странке - објашњава портпарол Тадићеве СДС Константин Самофалов.

Дијана Вукомановић, потпредседник СПС, каже за „Новости“ да Тадић прибегава Динкићевој стратегији: „Мисли да се променом имена партије могу заварати и привући нови бирачи“:

- Тадић убрзано мења идеолошке дресове: од жуте, преко зелене до црвене. Ипак, политика није исто што и политички маркетинг. Да бисте били левичарска странка морате имати подршку радног народа. Тадић у најбољем случају може да буде салонски левичар јер је директан контакт са грађанима имао само у предизборним кампањама. Њему је радни народ само декор. СПС наставља да доминира на левом крилу српске политичке сцене.

Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије, каже да му не смета још једна „имењакиња“ на политичкој сцени:

- То није новост. Пре две хиљадите смо имали чак 37 странака које су носиле социјалдемократски префикс, па смо до сада практично само ми опстали. Странку не чини име већ програм и његови носиоци. Разумљива је потреба Тадићеве странке да се идеолошки и политички профилише. Минорно мали број бирача „помеша“ странке на гласању због сличног имена.

ПОЛИТИКУ НЕ ВОДИ ИМЕ

Парадокс је да имамо инфлацију социјалистичких и социјалдемократских странака, а да је положај радника све тежи - примећује Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ.

- Промена имена понекад да резултат, што знамо из примера СНС који су практично настали из СРС. Зато сматрам да је Тадићев потез легитиман. Али, још једна левичарска ласта не чини пролеће за раднике. Показало се да у пракси странке не воде политику у складу са својим именом, програмом и обећањима из кампање већ у складу са захтевима ММФ, Светске банке и страних амбасадора.