Србин у Берлину
06. 06. 2014. у 21:38
Вучић у Берлин путује с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро је прошао. Маневарски простор мањи је од бакарне површине националне валуте
У уторак, 10. јуна, након скоро стотину година паузе, у Берлину ће поново за политички астал сести представници немачке и српске државе. Лицем у лице. Негде у прашњавим архивама постоји, нема сумње, забелешка о последњем сусрету представника власти царске Немачке и краљевине Србије. Беше то у време пред Први светски рат. С једне стране, био је канцелар Теобалд фон Бетман с друге Милован Миловановић или Марко Трифковић. Вероватније овај други. Овога пута немачко-српске разговоре водиће Ангела Меркел, најмоћнија жена на свету, канцелар Немачке, и Александар Вучић, председник Владе Србије.
Вучић у Берлин путује с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро је прошао. На столу га чека седам немачких услова, донетих у Београд прошлог децембра, које Србија мора да испуни пре него што јој се отворе врата ЕУ.
Дакле, Вучић не може да понуди ништа што Немачка већ не тражи, а да Србија од Немачке нешто тражи, без давања, то у трговини, што политика јесте, не бива. Маневарски простор председника српске владе у берлинским разговорима мањи је од бакарне површине националне валуте. Немци су велики, озбиљан народ, Немачка је економска и политичка велесила, односе с другим државама мења споро и веома тешко, посебно однос с малим државама и малобројним народима. А Србија и Срби спадају у такве.
Први однос, тачније контакт, између Срба и Немаца забележен је у време Стефана Немање и немачког цара Фридриха И Барбаросе; сусрет у Нишу, 1189, за похода у Трећем крсташком рату. Међу витезовима цара Душана било је и Немаца (чувени Палман). А из тих времена и данас у Србији има топонима који подсећају на Немце из Саксоније, зване Саси, придошле у царску Србију у циљу унапређења рударства. Падом Србије под турску власт, српско-немачки односи прекинути су и обнављају се тек у другој половини 19. века.
У два светска рата Немачка је на тлу Србије оставила страшне трагове. У данима распада Титове Југославије управо је Немачка (Кол и Геншер) ултимативно, претећи да ће иступити из тадашње Европске заједнице ако не буде по њеном, присилила остатак ЕЗ да призна независност Словеније и Хрватске. Из тог времена памтимо застрашујућу сатанизацију Срба у немачким медијима. Тако је било до пре неку годину. Стиче се утисак да је ово утихнуло након отимања КиМ од Србије, чему је Немачка дала огроман допринос.
Где је Вучићева и српска нада, да ли је уопште има? Ангела Меркел није од оних који ликују над малима и нејакима. То препушта својим сарадницима. Ако је позвала председника Владе Србије да посети Берлин није реално претпоставити да то чини како би премијера Србије, и Србију преко њега, додатно понижавала. Стари захтеви су на столу, нови је у вези с Украјином, али и то нам је месецима познато.
Колика год да је разлика у снази, богатству и утицају двеју држава, а огромна је, скоро незамислива, берлински сусрет можда отвори и врата на која су Срби одавно заборавили. На Вучићу је да процени оно што је у политици најтеже; шта његова одлука (у Берлину ће сигурно нешто морати да одлучи) доноси не њему већ његовом народу. И не сутра, већ у периоду од следећих 50 година.
Горислав Музикравић Дрнч
06.06.2014. 22:14
За крст часни и слободу златну!
@Горислав Музикравић Дрнч - Gorislave, lepo zvuci ali je vec pohabano. Treba nam nesto novo, nesto na sta nismo oguglail, nesto sto bi nas trglo iz letargije, jedan nov elan.Ovo vec zvuci kao "Ziveo prvi maj-praznik radnog naroda". Ne shvati me pogresno, ali ne moze se vecito ziveti od lovorika predaka.
@Горислав Музикравић Дрнч - Za krs zlatni i slobodu casnu!
Daj boze da srpska javnost sazna bar 10% od razgovora Vucica i Merkelove.Informacije ce se morati traziti u nemackim medijima
Moj najbolji savet je! Ako zelite uspeh budite spremni za to.
Коментари (28)