ЕСАД Џуџевић из Новог Пазара, чули сте, планира да Бошњацима, муслиманима у Србији, скине оно „вић“ и „ић“ с краја презимена. Звучи српски, није наше, наметнуто је силом након Првог балканског рата, вели Есад, уз опаску да је Србија у том рату окупирала Санџак. Нема друге него пут под ноге па у историју. И шта налазимо?

Није Србија окупирала већ је ослободила Санџак, односно Рашку област. Тај простор је неколико векова био под окупацијом Отоманске империје. Ко је ту живео пре доласка Турака и њихове вере, ислама? Срби. Немањићи. То је извориште српске државности. Недавно је Сулејман Угљанин на ТВ Хепи, а разговарало се о муслиманима Рашке области, казао да је Свети Сава њихов предак и близак род. Историјски, чињенично савршено тачна дефиниција.

Десетак километара од Новог Пазара, од куће Есада Џуџевића (ускоро ће се, тврди, презивати Џуџо) налази се место Дежева. Ту је темеље средњовековне српске државе подигао и ту столовао велики жупан Стефан Немања, у Дежеви је рођен Свети Сава, своје дворе у Дежеви имали су српски краљеви Драгутин и Милутин, од те варошице Срби немају светије место. Ђурђеви ступови, црква Светога Петра, из X века, место крштења Немањића, све је ту, код Новог Пазара.

Нови Пазар основао је у 15. веку Иса бег Исаковић, Србин који је примио ислам. Историчари су ту јединствени, дилема постоји само око тога да ли је Иса био рођени брат српског великаша Стефана Вукчића Косаче, дат Сулејману II као гаранција да се неће ратовати с Турцима, или потиче из познате српске породице Павловић, у време продора Турака на ове просторе најбогатије породице у источној Босни, и делу Херцеговине, све доле до Конавла.

Феномен конвертитства, посебно верског, давно је објашњен. Знају се временске и друге околности у којима су, на пример, настали јањичари, као и методологија претварања једног мисаоног склопа у други, потпуно супротан. Та појава инспирисала је многе велике уметнике, песнике, филмске ствараоце, романописце. Најстрашније мржње, злочини, рођени су у вировима конвертитства. Између осталог и о томе су певали велики српски песници друге половоине 19. века; Осман Ђикић, Авдо Карабеговић, Смаил-ага Ћемаловић. Овај последњи одликован је Орденом Светог Саве четвртог степена. Сви су по вери били муслимани и сви велики српски националисти. Шта ћемо с њима, Џуџо? Шта са Скендером Куленовићем, Мешом Селимовићем, Ћамилом Сијарићем? Шта с Мустафом Голубићем, четником у одреду Војислава Танкосића, Србином исламске вере који се посебно истакао у Првом балканском рату, (за Џуџевића окупационом) протерујући Турке из српских земаља.

Од кога, зашто и куда покушава да побегне Есад Џуџевић. Ако је од Срба и српског корена, глупо је, Срби га никада нису ни својатали. Џуџевић је оно што каже да јесте и то му нико не спори, као што би он морао да поштује све који, за разлику од њега, нису бежали и не беже од сопствене историје.