ЦЕНТРАЛНИМ холом српског парламента и у следећем сазиву најчешће ће се чути „београдски нагласак“, јер, у просеку, сваки четврти кандидат на изборним листама долази из престонице.

На осам листа делегирано је 1.993 кандидата, од чега је 509 из главног града, 87 из Новог Сада, Нишлије имају два мање, док 54 потенцијална посланика стижу из Крагујевца.

Када се мандати расподеле, бројке ће још више ићи у корист Београђана, јер су високо котирани на листама, па ће први попуњавати места у клупама. Само на листи Двери први кандидат не долази из главног града, већ из Чачка. Може се очекивати да слика парламента буде слична претходном сазиву у којем је боје престонице бранило 107 људи.

Из „круга двојке“ долази чак 80 чланова коалиције око СНС, либерали су делегирали 69, а савез СПС-ПУПС-ЈС четири мање. Радикали и демократе имају по 59 Београђана, једног више од ДСС.

У складу са ставом да „не треба да се пита само Београд“, регионалисти Млађана Динкића су на своју листу ставили само 28 становника престонице. На другој страни, они имају највише Нишлија (16) и Крагујевчана (12), али и најмање Новосађана (4). Блок који предводи Борис Тадић именовао је 36 Београђана и чак 23 Новосађана.

Становници престонице су у „минусу“ једино на листама мањина. На пример, СДА Сулејмана Угљанина изван Санџака има два кандидата - из Новог Сада и Зајечара, док су Мађари предложили једног Београђанина.

Проблем овакве расподеле, према мишљењу аналитичара, је у изборном систему.

- Да имамо више изборних јединица вероватно би било мање посланика из Београда - објашњава за „Новости“ Дејан Вук Станковић. - Проблем је и што су партије превише централизоване и што високи функционери углавном живе у Београду. Зато се и проблеми неких делова Србији не могу чути у законодавном дому.

И програмски директор ЦеСИД Ђорђе Вуковић сагласан је да проблем лежи у изборном законодавству:

- Грађани не знају ко су њихови потенцијални представници и зато је потребно променити изборни систем. Постоји више решења која могу да доведу до правичније заступљености свих крајева Србије.

Иначе, за више од две деценије вишестраначја, чак 13 општина никада није имало посланика, док је 117 самоуправа делегирало мање од пет парламентараца.

СА КОСОВА НАЈВИШЕ РАДИКАЛА

ОСАМ листа уписале су тек 27 кандидата са Косова и Метохије и већина њих није на позицијама које гарантују улазак у парламент. Радикали су делегирали 7, ДСС - 5, социјалисти - 4, а либерали - ниједног. Најбоље је котиран Славко Стевановић као други код Двери, док је ДС првог кандидата са КиМ ставила тек на 109. место.