ДА ли без краља заиста не ваља? После враћања посмртних остатака Петра Другог Карађорђевића у Београд, поново је покренута расправа о томе да ли би Србија требало да постане монархија.

Док једни истичу да је монархија једина алтернатива обнови посрнулих темеља државе Србије и уз Српску православну цркву једини фактор за успостављање јединства народа, други сматрају да је круна политички превазиђена, а није мали број ни оних који начелно јесу за краљевину, али на месту монарха не желе да виде престолонаследника Александра Карађорђевића.

Према последњим истраживањима, тек око 20 одсто грађана Србије подржава успостављање краљевине. Ипак, поборници таквог облика државног уређења тврде да је заправо преко 30 одсто грађана за краљевину и да би тај број био далеко већи уколико би се водила кампања.

- И поред свега, у Србији је жива идеја монархије, јер је Србија једина држава која уз Француску има живе наследнике круне из свог народа - каже историчар Чедомир Антић за наш лист.

СТРАНКЕ ОД свих политичких партија у Србији, само Српски покрет обнове, Нова Србија и Демохришћанска странка Србије имају монархију у свом програму. Све остале партије - СНС, ДС, СПС, УРС, ЛДП немају, али ни конзервативне странке као што су Демократска странка Србије и Српска радикална странка.

Ипак, Антић тврди да је наша политичка елита заинтересована за опстанак републиканског уређења, јер тако лакше држи кормило власти.

- Немамо развијену политичку и демократску свест. Због тога код нас председник суштински има функцију неуставног монарха, велики број грађана полази за шефом државе и гласа за његову странку. А овако бисмо имали већи степен демократије зато што би ти грађани, који иначе подржавају ауторитарни поредак, обраћали пажњу на једног уставног краља малих овлашћења, а за то време би зрели бирачи водили рачуна о парламенту који би опет бирао демократског премијера великих овлашћења - каже наш саговорник.

Што се тиче народа, Антић тврди да грађане нико никада није ни питао шта о томе мисле и појашњава да су комунисти после Другог светског рата избегли да организују референдум о опстанку монархије. И у новије доба, када је доношен устав, то питање је избегнуто.

- Народ сада вероватно није већински заинтерсован за повратак монархије, али ако би се расписао референдум, ако би била омогућена коректна кампања и успостављена поштена правила, мислим да би се на референдуму грађани одлучили за монархију. Јер, то би значило тражење модерне Србије на здравим темељима успешне монархије - наводи Антић.

С друге стране, социолог Јово Бакић оцењује да идеја монархије преживљава на маргинама политичког живота у Србији.

- Начелно, нема озбиљније странке, нити појединца који се сматрају монархистима и који би убедили јавност да је потребно повратити монархију. То је неважна тема - каже Бакић за "Новости".

Он се присетио Видовданског сабора 1992. године, када су, како каже, многи монархисти престали да буду одани монархији:

45 МОНАРХИЈА НЕ стоје критике да је монархија нешто превазиђено или ретроградно у политичком смислу. Донедавно се то мислило и за социјализам, а сада када долази до слома светске привреде, гледамо како и једна Америка национализује своју индустрију. Државни социјализам се вратио на велика врата. У свету данас постоји 45 монархија, Јапан је последња царевина.

- Обраћање престолонаследника Александра Карађорђевића разбило је илузије о повратку српске монархије.

Део домаће јавности сматра и да су политичари који су пропагирали ову идеју заправо њу највише и девалвирали. Такође, сам престолонаследник претходних година није успео да у себи пробуди "српски ген" и створи прави однос са народом. Многи сумњају и да би се повратком монархије заиста поправио имидж Србије, јер најугледнији геополитички стручњаци у Европи и САД истичу да ће Србија за Запад увек представљати Русију на Балкану.

Не треба заборавити и да су Карађорђе и краљ Петар Први некада били најближи руском двору, док је после убиства Николаја Другог Романова и доласка комуниста у Русију, југословенска круна пала под утицај британске краљевске породице, што је такође спорно за део домаће јавности.

КРУНСКИ САВЕТ: КОРИСНО И ПОТРЕБНО

ДРАГОЛЈУБ Ацовић, члан Крунског савета, уверен је да је идеја монархије увек била жива па је то и сада.

- Повратак монархије зависи, пре свега, од политичких снага и тога да ли ће имати снаге да се изборе за нешто што је држави потребно и корисно, а и њима би, на одређени начин, пружило излаз из тешке ситуације - каже Ацовић за "Новости".