Припадници српске војне обавештајне службе скривали су се у кинеској амбасади у Београду у време бомбардовања Србије и зато је она била мета НАТО авијације.

Ову тврдњу бившег кинеског председника Ђианг Цемина (85) објављену на основу његових још непубликованих мемоара изнео је магазин из Хонгконга „Ћиансао“, а пренели амерички и британски медији. Делови из серије есеја кинеског председника који је отишао са власти 2004. године, откривају околности америчког бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године.

Тврди се, наиме, да је Ђианг Цемин одговорио на приватну молбу тадашњег председника Слободана Милошевића која се односила на пружање уточишта обавештајним јединицама Војске Југославије у згради кинеске амбасаде.

ПЛАТИЛИ НЕВИДЛЈИВИМ ИАКО се то у мемоарима не наводи, магазин из Хонгконга наводи да је постојао додатни разлог кинеског сврставања уз Србију. Тврди се да су Милошевићеви агенти предали Кини навигациону опрему, топлотну изолацију и делове издувног система америчког борбеног авиона, стелта Ф-117, популарног „невидљивог“, обореног над Србијом. Кина је, подсећа се, прошлог месеца изненадила Американце пробним летом сопственог стелта.

- Када је почела ваздушна кампања, југословенско Министарство одбране, Секретаријат за информисање и главни штаб полиције су већ били уништени... Слободан Милошевић је поново молио Ђианга да му дозволи да цела обавештајна војна одељења нађу уточиште у подруму кинеске амбасаде како би могла да наставе да оперишу - наводи се у мемоарима.

Док се интензивирало НАТО бомбардовање, кинеско министарство иностраних послова је питало Ђианга да ли може да повуче своје особље из Београда. Он им је, истиче се, наредио да остану, као чин солидарности са Милошевићем. За Кину, која се борила против сопствених сепаратиста на Тибету и Синђиангу, било је питање принципа да подржи владу у Београду.

Ђианг Цемин сада, према овим тврдњама, изражава кајање што је дозволио српској војсци да користи кинеску амбасаду. Сматра то озбиљном политичком грешком која је довела до погибије 14 српских и три кинеска држављанина.

Ђианг верује, сведоче саветници и родбина бившег кинеског председника, да је бомбардовање Београда уништило његове везе са тадашњим америчким председником Билом Клинтоном. Ђианг се, изгледа, коцкао - у овом потезу видео је прилику да надигра Русију, која је претходно одбила да помогне Милошевићу. Тврди се, истовремено, да је Кина већ тајно снабдевала бившу Југославију, преко Либије, пројектилима земља-ваздух.

Иако су се Сједињене Америчке Државе извиниле за напад на кинеску амбасаду, жалећи се на погрешно навођење ЦИА, власти у Пекингу никада нису прихватиле ово објашњење. Истовремено, биле су присиљене, каже се, да се уздрже од јавног излива беса пошто су им Американци приватно предочили доказе о српским електронским комуникацијама које су долазиле из зграде њихове амбасаде.

Дипломатска нагодба се, изгледа, састојала у томе да су Американци „сачували кинески образ“, извинивши се за „грешку“, док су кинеске власти дозволиле да се улични протести у земљи, поводом овог инцидента, природно охладе.

Цео случај магазин је реконструисао на основу серије есеја које је Ђианг објавио откад је у пензији. Кинески новинари верују да су наводи из магазина аутентични, указујући на претходне случајеве откривања докумената тако што су најпре „процурели“ у Хонгконгу.

Упитан у вези са наводима листа, портпарол НАТО је подсетио на изјаву тадашњег гласноговорника Алијансе, Джејмија Шеја из маја 1999. године, када је изразио жаљење због губитака живота и штете нанете амбасади:

- Волео бих да подсетим народ Југославије да ми пажљиво бирамо циљеве који су директно везани за политички и руководећи апарат председника Милошевића - саопштио је тада Шеј.


ЧЕКАЛИ ПРЕДСЕДНИКА МИЛОШЕВИЋА НА ВЕЧЕРИ?

Све приче о неочекиваном нападу НАТО на кинеску амбасаду у Београду и после једанаест година, само су у домену нагађања. А почела су док се представништво ове земље још „пушило“.

Неки извори, који су себе сматрали „најобавештенијим“ тврдили су да је тадашњи председник Слободан Милошевић, тамо склонио своју најужу фамилију: супругу Миру, кћерку Марију, сина Марка. Сматрао је, наводно, да ће управо ту бити најбезбеднији. Али, и то је све остало у домену спекулација.

Најконкретнији у тврдњи да се ипак нешто „вртело“ око породице Милошевић био је искусни војни обавештајац Милан Петковић. Он је пет година после бомбардовања тврдио да је мета била само глава породице - Слободан!

- Кинези су гађани намерно, због тога што се те вечери у амбасади очекивало појављивање Милошевића и његове комплетне свите - говорио је Петковић. Исто важи и за хотел „Југославија“, где су Кинези наручили највећи део јела за пријем. (Л. - М.)