СРБИЈА и званично има нови Устав. Оно што су већ грађани изгласали на рефереднуму, у среду је у Народоној скупштини само потврђено. Без гласања и без расправе. Овај чин, који су сви оценили као заокруживање државности независне Србије, завршен је проглашењем Устава и потписом председника парламента Предрага Марковића и химном "Боже правде". Брзо и свечано, за свега десет минута.
     У здању некадашење Савезне скупштине, која је сада Дом Народне скупштине, на свечаности се, осим републичких посланика, окупио и цео државни врх, Нјегова светост патријарх српски Павле, представници традиоционалних верских заједница, дипломатског кора... Било је и много познатих спортиста, глумаца, ТВ лица. Нико није желео да пропусти тренутак који се дуго чекао.
     Први пут седница је одржана у "новој" згради српске скупштине, а почела је неколико минута после поднева. Председник Марковић најпре је поздравио све званице, а онда подсетио на редослед потеза који су претходили овом најважнијем. Уставни пут је изгледао овако: стигао је на дневни ред с потписима 231 посланика, усвојен је 30. септембра, са 242 гласа народних изабраника. То је била и најава за рефереднум, који је одржан за викенд, 28. и 29. октобра. Први пут су се грађани Србије изјашњавали два дана, а више од три и по милиона грађана рекло је "да" Уставу. 
     - И овом приликом честитам свима који су препознали тренутак - рекао је Марковић, једини који је говорио на седници. - За Устав су се на референдуму изјаснила 3.521.724 гласача. Захваљујем се сваком појединачно, јер је то глас дат за Србију и њен Устав, што је више од половине укупног броја грађана који имају бирачко право. Тиме се нови Устав Србије сматра коначно усвојеним.
     Као и после усвајања, аплауз је био знак да је завршена још једна етапа у послу око Устава. Зато су српску химну, коју је извео уметнички ансамбл Дома Војске Србије "Станислав Бинички", многи саслушали са руком на срцу, а неки су се потом и прекрстили. Валцер у холу Скупштине био је позив на коктел и здравицу новом Уставу.

     МЕДИЈИ НАПОЛЈУ
     ДЕСЕТИНЕ сниматеља и фоторепортера пуштено је у скупштински хол тек после оштрог протеста председника Србије Бориса Тадића. Он је затражио од своје прес-службе да одмах интервенише и констатовао да "због ове забране ниједан медиј није могао сликом да забележи проглашење Устава".
     Удружење новинара Србије издало је у среду саопштење у којем од председника парламента Предрага Марковића захтева да објасни јавности "ко је донео одлуку да само РТС буде дозвољено ексклузивно право да прати проглашење Устава", док су остали сниматељи и фоторепортери, иако акредитовани, остали ван сале.

     МНОГОБРОЈНЕ ЗВАНИЦЕ У СВЕЧАНОМ ХОЛУ
     СУДИЈЕ, УМЕТНИЦИ, СПОРТИСТИ...

     МЕЂУ званицама су били и председник САНУ Никола Хајдин, затупник начелника Генералштаба ВЈ Здравко Понош, председник Врховног суда Вида Петровић-Шкеро, председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић, дирктор БИА Раде Булатовић, директор полиције Милорад Вељовић, ректори универзитета у Србији, шефови дипломатских мисија и представништава међународних организација акредитованих у Београду, делегација Државне думе Руске Федерације...
     За неке су много занимљивији били Предраг Даниловић, Дуле Савић, Драгутин Топић, Мића Орловић, Александар Берчек...

     Борис Тадић, председник Србије:
     ТРАСА КА ЕВРОПИ

     ОВО је изузетно важан дан. Проглашење Устава за Србију је посебно важно због тога што на тај начин трасирамо један нови политички пут. То је пут, по мом дубоком уверењу, према Европској унији. Истовремено, хоћу да нагласим да је сутрашња седница Скупштине од пресудне важности, имајући у виду дневни ред и доношење Уставног закона. Апелујем на све политичке странке да своје посебне страначке интересе ставе у службу грађана. Јер, Устав без уставног закона нема пуно значење. Устав без уставног закона је један правни акт у чијој примени имамо потпуно празан простор, правни вакуум. Зато је седнице Скупштине важна и зато још једном апелујем на све политичке странке да постигну компромис и властите интересе ставе у службу народа, грађана и државе - поручио је председник Србије Ворис Тадић после проглашења Устава. 

     Војислав Коштуница, председник Владе Србије:
     НАРОДНА ВОЛЈА

     ДАНАС је не само свечан, него и историјски чин. Србија после 103 године добија Устав као самостална држава. Добија добар, демократски устав. До њега је дошло не тако брзо, али темљно и уз најшири друштвени и политички консензус. Овај Устав потпуно је примерен времену, писан сагласно најбољем у уставном праву и уставној пракси. Имали смо у виду решења у демократским државама Европе, водили рачуна о томе како су друге земље пролазиле кроз слична искушења, а онда смо демократске институције, људска и мањинска права и државни идентитет обезбеђивали на овај начин, у једном врло добром Уставу, кога нико не може приписивати и присвајати. Устав припада ономе од кога се заиста не може отети - народу. Ово је заиста народни устав. Устав овакве врсте Србији ће донети стабилност, не само у овом тренутку, него и у будућности - изјавио је председник Владе Војислав Коштиница.

Предраг - Цуне Гојковић, естрадни уметник:
ВЕЛИКИ дан, Митровдан, хајдучки растанак. Хајде да се са новим Уставом растанемо са свом злоћом која нас је пратила. Нека нас нови Устав ослободи свих невоља.

Душан Савић, фудбалски ас:
КАО и свака држава на свету, тако и наша мора да има Устав. Задовољан сам и као Србин и грађанин ове земље. Када сам видео ко је све против, тада ми је постало још драже што је усвојен.

Слободан - Боба Живојиновић, тениски ас:
ПОСЛЕ 103 године, Србија је добила Устав, и та чињеница, сама по себи, довољно говори. Ударили смо темеље нове Србије, за њену будућност, перспективу и напредак.

Тања Петровић, каратисткиња:
ОВО је историјски чин. Усвајање Устава је велика ствар и сви би требало да будемо срећни јер држава без права није држава. Надам се да ће нам сада свима бити боље.

Вук Бојовић, директор зоо-врта:
БЕЗ Устава Србија није могла да функционише. Јавили су се само "нејаки Уроши" који су били против Устава. Можда Устав није савршен, али требало би га спроводити.

     РАСПРАВОМ О УСТАВНОМ ЗАКОНУ ПАРЛАМЕНТ У ЧЕТВРТАК НАСТАВЛЈА ЗАСЕДАНЈЕ
     ЈОШ СЕ СВАЂАЈУ ОКО КАЛЕНДАРА

     Томислав Николић (СРС): У нашем предлогу закона парламентарни избори 4. фебруара, а председнички до 31. маја. Млађан Динкић (Г 17 плус): Тражићемо скраћење кампање на 30 дана, да би се гласало у децембру. Ивица Дачић (СПС): Не пре 2007. године

     НОВИ тежак задатак пред посланицима је већ у четвртак. Наставак седнице почеће поподне и већ се зна да неће бити нимало свечан и протоколраран. Јер, на дневном реду је Предлог уставног закона. И пре него што су видели законски текст с "потписом" Владе Србије, представници странака наговестили су полемику. Али, најавили су и да ће учитини све да се пронађе компромис око закона без кога Устав не може.
     Сам премијер Војислав Коштуница није у среду желео новинарима да открива детаље око изборног календара, уз објашњење да ће Скупштина расправљати о закону, па није ред да он било шта саопштава. Међутим, био је оптимиста око његовог усвајања, за шта је потребна сагласност најмање 167 посланика.
     - Влада Србије предложила је средње решење као компромис - објаснио је председник Владе. - Неке ствари се могу мењати и улепшавати током расправе, али када се дође до овако велике ствари као што је проглашење Устава, онда је све друго далеко лакше. Уверен сам да ћемо доћи до Уставног закона.
     Заменик преседника СРС Томислав Николић, још док је незванична вест била да је Влада припремила Уставни закон, објавио је да су радикали предали законски предлог који су сами написали.
     - У њему смо предвидели оно што Србија треба да уради и рокове за завршетак посла. Чак смо 4. фебруар навели као датум за одржавање парламентарних избора, а 31. мај као последњи дан за одржавање председничких избора. Нисмо добили такозвани Владин предлог, али, ако је нејасно кад ће бити избори или је јасно да ће бити у децембру, онда Влада само глуми да хоће све да помири. Очигледно ће запети око двотрећинске већине, а то се лако решава: поднесу оставку Тадић и Коштуница, па идемо на изборе.
     Избори, и то искључиво децембарски, били су централни део изјаве министра у оставци Млађана Динкића који је поручио и да је "Србија од данас независна, што је био основни део програма Г 17 плус":
     - Поднећемо амандман на Уставни закон и тражићемо да се мининимални рок за предизборну кампању скрати на 30 дана - открио је лидер Г 17 плус.
     Ивица Дачић, председник ГО СПС, изјавио је да би Владин предлог Закона могао да буде прихватљив уз одређене амандмане, али да ће се о томе тек изјаснити.
     - Сматрамо да из закона треба да буде јасно видљиво да избори неће бити у овој години и да ће се сви обавити у 2007. години.
Д. М. С. - Р. О.

     УСТАВНИ ЗАКОН
     КАМПАНЈА 45 ДАНА

     * ИЗБОРЕ за народне посланике у Народној скупштини расписаће председник Републике, тако да се одрже најраније у року од 45, а најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
     * Изборе за председника Републике расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности.
     * Изборе за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводина расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године.
     * Изборе за одборнике у скупштинама јединица локалне самоуправе расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године.
     * Новоизабрани састав Народне скупштине ће, у току првог заседања након избора Владе, ускладити са Уставом законе којима се уређују заштитник грађана и остваривање права грађана на обавештеност, и изабрати заштитника грађана, гувернера Народне банке Србије и органе Државне ревизорске институције.
     * У току другог заседања након избора Владе, Народна скупштина ће ускладити са Уставом законе који се односе на примену одредаба Устава на судове и јавна тужилаштва.
     * Избор, односно именовање судија Уставног суда, извршиће се најкасније до краја другог заседања Народне скупштине, након избора Владе.

Све извеснији договор странака о датуму гласања
ИЗБОРИ 28. ЈАНУАРА

Парламентарни избори у Србији биће одржани 28. јануара, потврђено "Новостима" из више извора. Председнички, покрајински и локални - до краја следеће године

ПАРЛАМЕНТАРНИ избори у Србији биће одржани 28. јануара, док ће се председнички, покрајински и локални одложити, али најкасније до краја следеће године - сазнају "Новости" од више извора бликих водећим парламентарним странкама.
     Званично, једино још председник Србије Борис Тадић и ДС инсистирају на расписивању бар парламентарних избора до краја године, али су и они суочени са техничким потешкоћама да се они одрже у децембру.
     Наиме, после вишедневних партијских договора и непроспаваних ноћи, тек у среду ујутру, у Немањиној 11 дошло је до преокрета. Заказана је, изненада, за 10 часова ванредна седница на којој је усвојен Предлог уставног закона. Он не предвиђа тачне датуме избора, на чему су инсистирали радикали, већ само рокове за њихово одржавање.
     Тај предлог резултат је преговора између кабинета премијера и председника Србије.
     Формално, председник Тадић би, после усвајања Уставног закона, добио овлашћење да распише парламентарне изборе.
     - Бићу веома строг и гласан ако се Уставни закон не усвоји на седници у четвртак - рекао је председник у среду у Скупштини у неформалном разговору са новинарима. - Овде, изледа, једино ја волим изборе и било би ме срамота када их не бих тражио.      
     Радикали и социјалисти, и даље стрепе да би и они, ипак, могли да се "убрзају" до краја године, уколико се у четвртак усвоји Уставни закон.
      Зато би могли да опструирају скупштинску расправу и продуже је неколико дана, чиме би отпала могућност децембарског изласка на биралишта.
     Остале парламентарне странке подржавају предлог Владе, па самим тим и договор око избора. 
     - Као могући датуми за парламентарне изборе помињани су 21. и 28. јануар, док би остали избори били организовани до краја следеће године - потврдио је Драган Којадиновић, министар културе и високи функционер Драшковићевог СПО.
     Министар Велимир Илић, лидер НС, такође тврди да ће се парламентарни избори највероватније одржати до краја јануара.
     
     И Војислав Михаиловић, потпредседник парламента и копредседник СДПО, рекао нам је у среду:
     - Озбиљно се помиње тај 28. јануар, и све је извеснији као датум избора.
      П. ВАСИЛЈЕВИЋ - Н. ЧАЛУКОВИЋ

     ШАНСЕ ЗА ДЕЦЕМБАР
     УКОЛИКО би се председник и премијер Србије, као предводници демократског блока, договорили, теоретски гледано, децембарски избори за парламент и даље би били могући.
     Било би то, истина, на мишиће и једино изводљиво ако би се Уставни закон данас усвојио и ступио на снагу - одмах. Јер, када се на 9. новембар "дода" минимални рок од 45 дана, долази се до могућег термина за изборе - недеља, 24. децембар. Ипак, у ранијим калкулацијама овај датум се заобилазио јер је тада католички Бадњи дан. Следећи децембарски викенд је пред дочек Нове године, па на њега нико и не помишља.
Д. Р.