За Мила смо емиграција (1)

ПОДГОРИЦА - Према незваничним подацима у Србији има преко 260.000 лица црногорских држављана који, по тврдњама црногорске власти, неће имати право гласа на евентуалном референдуму о државном статусу Црне Горе. Већина њих сматра да се тиме крше њихова права која су прописана и међународним стандардима.
Таквог мишљења је и др ЛЈубомир Тадић, председник Одбора за одбрану једнаких права црногорских држављана.
- Право црногорских држављана да учествују на референдуму није ни партијски ни политички став. Не може се одлучивати на референдуму о судбини заједничке државе и државе Црне Горе без учешћа држављана који живе не само у Црној Гори него и у читавој бившој Југославији. Ако се не уваже наша права ми ћемо интервенисати код међународних судова, оног у Стразбуру или неког који је надлежан за то - најављује Тадић.
- Ништа није искључено када је реч о Црној Гори, па тако и референдум на којем не би могли учествивати њени држављани. И то држављани који живе у држави у којој је Црна Гора. Напротив. Чини се да је једино такав референдум и могућ. И ако га буде такав ће и бити. Ако међународна заједница буде инсистирала на својим нормама, референдум се неће ни расписивати. За његово одлагање постоји само једно образложење - тражи се право на референдум по мерилима актуелних власти, а то значи онај чији би исход био унапред познат - коментарише академик Матија Бећковић.

Он тврди да држављане Црне Горе у Србији та власт третира као што је комунистичка Југославија третирала "непријатељску емиграцију":

- Зове их теразијски, дедињски, београдски Црногорци, или посрбице, извањци, потуђеници, његошолози. Покренута су гласила за кампању против Црногораца који живе у Србији. То је само један од доказа да је у Црној Гори сачуван континуитет комунистичке власти. Чак се усуђују и на оно што се у комунизму нису усуђивали. Дошло је и до тога да НЈегош није Црногорац, а против њега су, као и против осталих српских писаца из Црне Горе, покренуте досад нечувене хајке. Иако инсистирају на својој хиљадугодишњој историји различитој од српске, за национални празник изабрали су датум из 1941. године. Када су се на последњем попису суочили са податком да су такви Црногорци мањинина мањина, Црну Гору су прогласили грађанском државом, а у тој грађанској држави на власти има мање Срба него Руса у Ватикану.

Антисрпски занос
У ПУНОМ јеку је нечувени антисрпски занос и они који су ту ватру у главама распирили имаће велике проблеме да те главе охладе. Међународна заједница је на све то до сад остајала глува и слепа. Дакле, све је могуће, па и независна Црна Гора, али у њену будућност верујем колико и у будућност комунизма - мишљења је Матија Бећковић.