У прошлом веку свака генерација одрастала је у људе интелигентније од својих родитеља, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смеру.

На стандардним тестовима интелигенције, које су деца полагала у већини земаља развијеног света, просек би се сваких неколико година померао навише, тако да је оно што је био просечан коефицијент интелигенције 1950. године далеко испод просека измереног 1980. године.

Како преноси загребачки "Јутарњи лист", тај тзв. Флинов ефекат вредео је током већег дела 20. века, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смеру, а колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је да опада широм света.

Од почетка 90-их година прошлог века до данас коефицијент интелигенције почео је да опада широм развијеног света.

Овај тренд први су приметили норвешки научници који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године.

Подаци из прошлог века већином су били у складу с Флиновим ефектом, али средином деведесетих он је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом подаци из Уједињеног Краљевства које је прикупио сам Флин.

Према студији из 2009. године, просечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода између 1980. и 2008. године, преноси Б92.

Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори - окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди с висином.

Прочитајте још - Плавуше нису глупе, али ни најпожељније


Током прошлог века генерације су такође расле у све више и више, док је просечна висина расла.

Иако се гени за висину нису мењали, као ни за интелигенцију, деца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, све бољом исхраном и све бољим образовањем.

Промене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обрнутог од еугенике.

Према његовом мишљењу, до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи с нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више деце.

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње указујући на врло уверљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет условљени факторима животне средине.

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су развој коефицијента интелигенције и у појединим породицама - између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили да промена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просек целе популације.

Примера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је 10 година разлике, имаће у просеку између пола и два бода разлике у коефицијенту интелигенције, при чему млађи брат или сестра има мањи коефицијент интелигенције.

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја деце рођене у породицама чији родитељи имају просечан или нижи коефицијент интелигенције, или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примећује у свакој просечној породици.

Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што децу спутава у развоју, преноси Б92.

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала или да је дословно заглупела.

Изражава и забринутост да се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре уместо на читање и међусобне разговоре.

Светска здравствена организација (СЗО) има још једно једноставније објашњење - пораст загађења ваздуха.

Загађење ваздуха је данас глобално, а процењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто светске популације.

Глобално загађење могло би да буде одговорно за успоравање и заустављање развоја младих