Мање је познато да је бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, рођена 15. 5. 1937. у Прагу као Мари Јана Корбелова, а у време њеног рођења, отац мале Мари је био чехословачки дипломата у Београду, који је морао да напусти 1939.

Прва жена у историји САД на функцији државног секретара има историју која је веже за Београд, а ова прича контроверзног писца из Херцег Новог Филипа Радуловића доноси невероватне детаље велике младалачке љубави Олбрајтове са извесним "Његошем" из Никшића.

Причу коју је на свом Фејсбуку поделио Мишо Вујовић преносимо у целости:

"Ко је мистериозни Никшићанин и да ли су управо ту корени евиденте мржње најмоћније жене Новог светског поретка према Србима? Како тврди Радуловић, ова шокантна прича до сада је обљављена у 127 домаћих и светских листова и судећи према интересовању многих тиражних новина, прети да угрози и Клинтонову оралну сторију из Овалног кабинета. Вођен мотом да је нареду довољно „хљеба и игара” Филип Радуловић воајерском страшћу по мало, на кашичицу саопштава Јавности нове детаља из живота госпође Олбрајт.

- Не могу да гриешим душу Медлин је према нама Његошевим друговима, била веома галантна. Чашћавала нас је често бозом и колачима у тада популарној посластичарници „Корзо". Његоша је било срамота да нас жена чашћава и често је избегавао заједничке изласке. Медлин је инсистирала да се виђамо. Тек касније сам сазнао и зашто. Она је стварно вољела „Његоша", био је најлепши од свих нас, али и најстидљивији. Убеђивала га је да му купи одело да не иде у сукненом. Он је то одбијао енергично. Био је поносан и данас је остао такав. За дан америчке државности 1954. амбасада је у Београду правила пријем. Медлин је на пријем као кћерка чехословачког амбасадора повела и Његоша. Замислите сви у оделима, фраковима, Његош у црногорској сукненој ношњи. На том пријему, је упознала мајора Атертона, који је за вриеме рата био у штабу код Драже Михаиловића, да би касније био постављен као врстан познавалац наших прилика, за америчког војног аташеа. Он је од ње био доста старији, али је стари лисац брзо осетио њену похотљивост и почео да плете мрежу. „Његош" је тих дана отишао на ферије. Она му је на станици ставила руку на стомак и саопштила да је трудна. Он се мученик тргао, као опечен склонио је руку. Већ је наслућивао да она помало воли да шврља, - лежерно и страсно упозоравајући четрдесет година млађу супругу Душку да пред новинаром покрие кољена приповеда нове пикантерије у причи која лелујаво титра по ивици стварности.


- Тог лета, наставља своју сочну причу Филип, „Његош" је на селу у околини Никшића вредно радио са родбином на скупљању летине. Отац и стриц су му када је пошао за Београд купили ново хангар одело. Блистао је, висок, згодан, црн, манекенског хода. Девојке су се по Кнез Михаиловој за њим окретале. Код кафане Загреб само неколико дана по повратку, сусрео је и Медлинку. Дан пре тога његов најбољи друг му је саопштио да је Медлинка спавала са четворицом његових другова. Његош је хтео да прође поред ње, али се она испречила - тада су отишли до Скадарлије и колико је мени познато више се никада нису видели иако је она и 1957. године била у Београду и краће вриеме радила у америчкој амбасади, - тврди Радуловић подвлачећи да је то управо била прекретница у њеном те исте вечери отишао у собу код свог најбољег друга Николе Томановића из Цуца се правдао да је чуо да су раскинули признавши да га је млада Корбелова 15 дана повела на излет у Буковичку Бању код Аранђеловца. Чуо сам да Медлин и дан данас обожава киселу Књаз Милош. Никола му је те вечери рекао да је Медлин спавала још са Драганои Николићем из Параћина, Мићом Кебаром из Билеће и Божом Секулићем из Бијелог Поља - категоричан је Радуловић тврдећи да су и њему касније сва четворица потврдила да су водили љубав са ватреном Мадленком. Надахнуто и сочно биограф сексуалне акробатике Јосипа Броза, ређа низ пикантних детаља, ове никшићко-чешке љубавне романсе.

- Мајор Атертон који је доста био старији од Олбрајтове из прикрајка је неколико месеци вребао прилику да јој се приближи. Свакодневно је обасипајући нежностима. Очајна Мадлен му се поверила да је у другом стању. Стари, превијани обавештајац јој је обећао да ништа не брине и да је дете његова брига. „Удомићемо га у Лос Анђелесу код мојих богатих пријетеља. Она је глумица он продуцент, годинама су у браку, а немају деце"“

Медлин је пристала и годину дана касније се и венчала са мајором Атертоном, који јој је поставио раме за плакање. Атертон је био веома утицајна личност у обавештајном свету и он је послао предлог за Медлин да се упише у обавештајни колеџ ЦИА у Аустралији. Тај предлог је прошао, али не и Медлинка. На првом психоквалификационом тесту од могућих 100 бодова Олбрајтова је добила стега 25, и наравно није могла бити уписана. Тада је Атертон запослио као чиновника у америчкој амбасади у Београду. Мислим да су њих двоје у браку живели око две и по године. Он је Медлинки био одскочна даска за даље напредовање и усавршавање. Убиеђен сам да, иако није успела да се упише у Обавештајну школу, већ тада преко Атертона постала Цијин сарадник, а касније и стални члан, јер је наша Удба открила за време њеног службовања у америчкој амбасади у Београду да се бави шпијунажом. Можда је због тога и напустила Београд и она и Атертон и данас нас и мрзи зато што се у неколико аспеката овде није остварила - вели Радуловић, убиеђен да ће суђење у Паризу бити прави медијски спектакл.


По његовим речима, највеће светске медијске куће су најавиле долазак, али он инсистира на суочењу, на које убеђен је она сигурно неће доћи. Управо ова тврдња и обиље пикантних детаља који треперећи усмеравају светлост у његовом смеру, говоре да је мистериозни „Његош" сам Радуловић, што он, наравно, енергично демантује, или литерарни јунак попут Јеврићевог Грубана Милића у роману „Херој на магарцу путује у Хаг“, кога успаљена и упенушена Американка по имену Малден Олбрајт, јури лично да ухапси, зато што јој је њим „пукла ђана код Калемегдана“.

Било како било, „хљеба и игара" народу никада није доста, а ни Олбрајтова не заостаје са својим председником, људи сличних склоности најлакше заједнички функционишу. Није тако далеко 17. септембар, као ни чињеница да у дејствима НАТО алијансе на републику Српску 1995, није гађана Билећа, одакле је Мишо Кебара, као ни ове године Цуце, Бијело Поље и Параћин..., што потврђује да су наши стрелци гађали ниско, али ефектно.

"Глас Црногораца“, 26.08.1999".



(Мишо Вујовић)