Одговор на питање зашто се чини да летови трају све дуже, могао би да лежи у феномену којима прибегавају авио-компаније, а који се зове "padding" (пуњење, испун), а који им помаже да стигну на време, али уз цену коју сви плаћају.

Шездесетих година требало је пет сати летења из Њујорка у Лос Анђелес, и само 45 минута за прелет од Њујорка до Вашингтона. Данас ти исти летови трају шест сати плус 75 минута, иако се ваздушне луке нису нигде помериле, пише Би-Би-си.

То се назива "пузање по распореду" или "padding" (испун), и то је тајна коју авио-превозници не желе да знате, посебно с обзиром на утицај на животну средину, преноси Пословни дневник.

"Padding" је додатно време које ваздухопловне компаније планирају за лет од тачке А до тацке Б. Будући да ти летови стално касне, компаније су уградиле кашњења у своје распореде, уместо побољшања ефикасности пословања.

Прочитајте још - НАЈСКУПЉИ ЛЕТ У ИСТОРИЈИ: 800 милиона евра за 15 минута у српском „Галебу“ (ВИДЕО)

Путнику се то може чинити безазленим, а може бити и угодно изненађен доласком на одредиште у прописаном времену.

Међутим, овај глобални тренд представља вишеструке проблеме: не само да ваше путовање траје дуже, него ствара привид тачности, што значи да нема притиска на авио-компаније да постану ефикасније. То даље значи да ће загушење ваздушног саобраћаја, као и емисија угљен-диоксида и даље расти.

"У просеку, више од 30 одсто свих летова касни више од 15 минута сваког дана, упркос "паддингу", каже капетан Мајкл Бајда, председник ваздушне консултантске фирме ATX Group, позивајући се на извештаје америчког Одељења за превоз путника у ваздушном саобраћају.

Бројка је пре "paddinga" износила 40 одсто.

"'Paddingom', ваздухопловне компаније надигравају систем како би вас заварале", тврди он.

(Извор: б92)