ДРЖАВА ће коначно да се позабави домаћим тржиштем капитала. Дијалог Београдске берзе и државе почео је ове године формирањем радне групе, која треба да изради националну стратегију за развој тржишта капитала. Ово је била једна од тема 18. Међународне конференције Београдске берзе.

Опоравак српског тржиште биће детаљно испланиран у акционом плану, који нас очекује најкасније до следећег лета. Тржиште капитала предузећима може да обезбеди јефтин долазак до новца за пословање, без високих камата на позајмице, а заинтересованим инвеститорима - могућност да свој новац уложе у нешто мимо банкарске штедње.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мали: Нова фискална правила до 2020.

- Истражили смо у упоредивим економијама шта је дало резултат и предложићемо низ фискалних подстицаја, а на држави је да прорачуна на који начин ће се то стимулисати - рекао је Синиша Крнета, директор Београдске берзе.

Према његовим речима, једна од мера могла би бити изједначавање третмана државних и корпоративних дужничких хартија по питању плаћања пореза на капиталну добит. Он се, наиме, не зарачунава на државне обвезнице, док се на приватне наплаћује.

- То би било мало одрицање од буџета, јер корпоративних држничких хартија готово да и нема - рекао је Крнета, наводећи да се на берзи, од приватних обвезница, тренутно налазе само оне које је емитовала једна банка.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јагма за акцијама Аеродрома, али уз драстично обарање цене

Крнета је навео да је предлог и да се за оне компаније које уђу у процес иницијалне јавне понуде или које желе да се докапитализују на берзи у одређеном проценту редукује порез на добит предузећа.

Он је указао да је стање на тржишту капитала у Србији јако лоше, а као кључни разлог навео је недостатак инвестиционих алтернатива.


Фото Танјуг/С.Радовановић

- Ове године славимо 125 година постојања Београдске брзе, али нова генерација има проблем да одржи то наслеђе прикупљања капитала, финансијске писмености - истакао је Крнета, подсећајући да је крајем 2018. на берзи била прва иницијална јавна понуда која долази из приватног сектора након 78 година, као и да истовремено ниједна приватизација у Србији није спроведена на берзи.

СТРУКТУРНЕ РЕФОРМЕ

Србија има тренд раста између три и 3,5 одсто што је мање од земаља централне и источне Европе, а има стварни потенцијал да расте око пет одсто, рекао је јуче на берзанској конфренцији председник Фискалног савета Павле Петровић. Он је истакао да би растом од око пет одсто Србија сустигла земље централне и источне Европе што је, сматра, могуће, али истиче да су за то потребне структурне реформе.

ПАД ДОМАЋИХ ИНВЕСТИЦИЈА

НА конференцији берзе учествовао је и председник Клуба привредника Зоран Дракулић. Он је истакао да је застрашујући податак то што пада ниво домаћих приватних инвестиција, као и да привредници немају амбијент који би им омогућио да имају поверење да улажу у Србији, па тако имамо тренд бега домаћег капитала на околна тржишта - Бугарску, Словенију и Хрватску.