ЧАЈЕТИНА - Пређен је велики пут... Од застарелог, непрофитабилног синдикалног коначишта, Златибор је израстао у најпосећенију дестинацију у Србији и најуспешнију туристичку атракцију са добром перспективом. Име Милана Стаматовића, председника Општине Чајетина, у директној је вези са трансформацијом некада просечне локалне заједнице у најмодернију и финансијски најстабилнију средину у Србији. Он истиче да су реализовани капитални пројекти само увертира за циљеве који су - надохват руке.

- Од наших претходника наследили смо здраве темеље, али смо морали да закорачимо у корак са временом. Виспрени Златиборци нису дозволили да их транзиција прегази. Прво смо уредили планску документацију, затим смо градили основну инфраструктуру, омогућили смо талас инвестиција у туризам. Довели смо десетине инвеститора, њих и нас, занимао је профитабилан туризам високе категорије. Реч је о двадесетак српских компанија, о улагању привредника и познатих спортиста. Са нама су радили грађани, јер су разумели да имамо важан циљ. Увидели су да наши заједнички подухвати остају за наредне генерације, као трајна вредност. Сетимо се да смо градњу најдуже панорамске гондоле на свету, када су се други противили, започели народном мобом. Резултат је видљив. Прегазили смо пут од маште до жељене реалности. Златибор је данас најпосећеније туристичко одредиште на овим просторима, а ускоро ћемо достићи 10 милиона ноћења.

* После почетних инвестиција у туристичке капацитете, покренуо се финансијски замајац, створени су услови за реализацију неколико капиталних пројеката...

- Не рачунајући путну инфраструктуру и све редовне активности, само у овој години реализовали смо пет вековних, капиталних пројеката. То су најдужа на свету "Голд гондола" вредна 13 милиона евра, која иде од туристичког центра до врха Торник, затим постројење за прераду отпадних вода (ППОВ) са уложених четири милиона евра, изградили смо и велелепни Културни центар у срцу Златибора, купили спортску халу на Златибору површине 9.000 квадратних метара за 1,6 милиона евра. Спортска хала у Чајетини је реконструисана у модерно здање и понос је свих становника општине.

ПРВА ЕКОЛОШКА ОПШТИНА У СРБИЈИ Критичари кажу да се превише гради, замерају вам претерану "урбанизацију планине? - Код критичара не постоји свест о томе да се Златибор простире на 647 квадратних километара, а свега 1,4 одсто је урбанизовано. Критичари гледају само туристички центар, док заборављају да је у свим великим туристичким планинским центрима, широм света, степен урбанизације виши него код нас. За нас је важно да ограничену градњу прати квалитетна инфраструктура, а Чајетина ће захваљујући својој финансијској стабилности постати прва еколошка општина у Србији.

* Један круг капиталних инвестиција је окончан. Какви су даљи планови развоја општине?

- Припремамо се за изградњу још једне панорамске гондоле, од Торника до врха Чиготе, у току је израда идејног пројекта. Чигота има велике потенцијале за зимске и адреналинске спортове, а ми ћемо је уврстити међу најрепрезентативније европске туристичке садржаје. Ми сада не можемо да примимо све туристе који желе да дођу, али ће се то променити јер је интересовање инвеститора за здравствени и спортско-рекреативни туризам велико. Уз већ остварену модернизацију, овакве инвестиције вишеструко увећавају број гостију и чине рад у свим областима уноснијим. Истовремено, дуж трасе "Голд гондоле" градићемо "Нови Златибор". Као и досадашње инвестиције, биће то изнад свих очекивања.

* Шта је све урађено на пољу заштите животне средине?

- На Златибору је изграђено постројење за прераду отпадних вода (ППОВ), са уложених четири милиона евра. Кренули смо са првим постројењем, али су пројекти урађени и за остале пречишћаче. Уследиће изградња постројења у Чајетини, а затим у Мачкату и Сирогојну. Градићемо мини-постројења за поједина насеља где је број становника повећан. На овим местима имамо канализациону мрежу и колекторе, што је предуслов за изградњу ППОВ. Уз изградњу поменутих постројења, градићемо колекторе у сеоским срединама, да би и ове месне заједнице у перспективи добиле постројења за прераду отпадних вода. Успостављамо и нови систем водоснабдевања: доста је већ урађено на самој црпној станици изворишта Сушичко врело. У наредној години крећу радови одатле, до првих резервоара Трипкови и Шљивовици. У следећој фази, вода са Сушичког врела ће стићи до Златибора.

* Како се улагање у модернизацију општине одражава на становнике Златибора и околних места?

- Поред улагања у туризам, ми сада можемо да далеко више новца улажемо и у пољопривреду, подстичемо произвођаче органске хране из нашег краја. Имамо "Златиборски еко-аграр", где смо окупили произвођаче хране, али наш циљ је већи - Општина Чајетина ће основати Агроиндустријски центар. Имамо јаку традицију у сточарству пре свега, имамо млађе произвођаче који су доста уложили у развој својих домаћинстава, а ми можемо да им омогућимо боље пословање. Да више не буду "робови" и жртве тренутних токова, већ да имају сигурност и дугорочну перспективу. Обезбедићемо откуп и пласман квалитетних традиционалних производа, ми ћемо бити гарант уговорених послова. Биће то регионални центар који ће помоћи и суседним општинама. Канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом је дала допринос развоју туризма, достигла је свој почетни домет и биће уједињена са будућим Агроиндустријским центром, како би вишкове робе извозили. На томе радимо озбиљно.

Златиборска гондола

ПРОЧИТАЈТЕ И:Стручњак упозорава на хаос у попису: Држава не зна где је жито, то ствара озбиљан проблем

* Село је носилац развоја у пољопривреди. Колико улажете у сеоске месне заједнице?

- Оживљавамо наша села јер имамо новца за субвенције, а оне ће у наредној години бити још издашније. По завршетку неколико капиталних пројеката, сада смо у стању да издвајамо више за село. Сетићете се, чак и када је државна политика захтевала да се затварају школе са мало ђака, ми смо радили супротно - реновирали смо их. Градимо путеве до сваког засеока, а резултат је данас мерљив: наша општина, за разлику од свих осталих у Србији бележи пораст броја становника. Повећава се број новорођене деце и број малишана уписаних у наше школе! И то се дешава управо у сеоској средини. Имали смо око 15.000 становника, а сада више од 18.000. При томе, имамо локални буџет на нивоу Ужица које има 70.000 становника. Иако смо једина општина у Србији где број становника расте, већ долазимо у ситуацију да немамо довољно људи на свим радним местима.

* Док трају капиталне инвестиције на неколико пројеката, каква је финансијска стабилност Општине Чајетина?

- Пре десет година, буџет општине је био свега око 200.000 евра. Данас је неупоредиво већи, па смо постали препознатљиви по финансијској стабилности. Скоро све пројекте реализујемо од сопственог новца. Послујемо попут профитабилне светске компаније. После пет капиталних пројеката, у наредну годину улазимо финансијски растерећенији. То значи да ће бити више новца за даље улагање у инфраструктуру у нашим селима, за путеве, пољопривреду, за нови систем водоснабдевања и еколошке пројекте...