И ПОЉОПРИВРЕДА спаја Србију и Руску Федерацију. Две државе, односно привредници, ће о овој теми разговарати на "Агробизнис форуму", који се у српској престоници одржава данас и сутра. Заменик сталне представнице Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Републици Србији Анас Карман, у разговору за "Новости", наглашава да је руско тржиште уз ЕУ једно од најзначајнијих за нашу државу.

Прочитајте још:Договорен извоз још 2.000 тона јунетине на турско тржиште

- Пољопривреда је неспорно веома битан сектор привреде Србије. Скоро половина становништва живи у руралним областима, значајан проценат радне снаге ангажован је управо у пољопривреди, а укупна спољнотрговинска размена у овом сектору достигла је бројку од 4,6 милијарди евра у 2018. години, што је за земљу попут Србије свакако значајно. Пољопривредни извоз чини четвртину укупног извоза земље и уједно је овај сектор једини сегмент укупне спољнотрговинске размене са константним суфицитом.

Карман каже да се, с друге стране, сектор пољопривреде и даље суочава са проблемима попут уситњености поседа, недовољних инвестиција у технолошки напредне производне процесе, радне снаге која није адекватно квалификована, недовољно развијене инфраструктуре у руралним подручјима, ниског нивоа улагања у прерађивачку индустрију, усклађивања производних процеса са међународним стандардима квалитета како би се омогућио приступ новим тржиштима.

Прочитајте још: Извоз свињског меса у Кину без квота, 50.000 тона за почетак

Наш саговорник тврди да је, поред инвестиција у раст продуктивности са циљем подизања приноса у практично свим секторима пољопривреде, потребно фокусирати се на улагања у додату вредност производа. Карман "гађа" на примену науке и технолошких решења из области "паметне" пољопривреде, која би требало да подстакне развој тржишно оријентисане пољопривреде:

- Потребно је искористити све могућности које пружа бесцарински режим који Србија има са многим земљама и економским заједницама попут РФ, Турске, ЕУ и других које чине тржиште од 800 милиона потрошача. Тржиште Србије од свега седам милиона потрошача је мало за потенцијал који сектор домаће пољопривреде са собом носи па је у том смислу извоз једини пут напред.

Анас Карман

На питање о споразумима о слободној трговини са ЕУ, Русијом, земљама ЦЕФТА, ЕФТА и Белорусијом и томе колико су се они до сада повољно одразили на пласман пољопривредних производа, Карман каже:

- Уколико погледамо извоз који пољопривредно-прехрамбени сектор остварује у последњих неколико година, може се закључити да поједини српски извозници остварују значајне пословне аранжмане, пре свега у трговини са ЕУ и са друге стране РФ. Услед трговинских баријера које постоје у размени између ЕУ и Русије, српски извозници, у првом реду извозници свежег воћа, успели су да пронађу тржиште за своје производе у РФ и да протеклих неколико година остваре знатне вредности извоза. Ипак, битно је напоменути да извоз у РФ чини свега 7% укупног пољопривредног извоза Србије и да простора за раст има и даље.

Карман каже да је у оквиру пројекта One stop shop представљена е-платформа buyserbian.com, коју је уз подршку УНДП развила Привредна комора Србије:

- Идеја платформе је да помогне извозницима, првенствено онима који извозе у РФ, али је овај концепт применљив и на друга тржишта. Постављањем своје понуде на платформу, српски извозници постају доступни руским партнерима, који ће имати могућност претраге све робе која се налазе на сајту.

ПРОЈЕКТИ ПОМАЖУ

КРОЗ пројекат "Помоћ трговини - Подршка јачању произвођачких капацитета у агроиндустријском сектору у Републици Србији", који заједно спроводе Влада РФ и УНДП, помогли смо компанијама у агробизнис сектору да побољшају пословање и обезбеде приступ новим тржиштима, посебно тржишту РФ и ЗНД. У сарадњи са националним партнером, Министарством пољопривреде, спроводили смо три групе мера како бисмо помогли корисницима пројекта. То су: учешће на великим међународним сајмовима хране и пића, подршка за унапређење пословања малих и средњих агробизнис предузећа и њиховог бољег позиционирања на локалном и регионалном тржишту и подршка индивидуалним произвођачима кроз едукацију, налажење тржишта за њихове производе и повезивање са већим учесницима у тржишном ланцу.