ВЕСТ да ће од 25. октобра Србији бити омогућен бесцарински извоз ракије у Русију, произвођачи српске "мученице" дочекали су са одушевљењем, али и са жаљењем, јер немају ни делић тих количина које би Руси могли да попију. Ретко која дестилерија у Србији је до сада извозила ракију на једно од највећих тржишта на свету. Пре свега због тога што је извоз коштао, али и из страха како би Руси, поред њихове традиционалне вотке, прихватили српску шљивовицу.

У Министарству пољопривреде кажу да је на основу достављених годишњих извештаја из регистра произвођача, у 2018. години у Србији произведено 27,4 милиона литара ракије. Према званичним подацима Републичког завода за статистику, лане је у Србији продато укупно 22.000 тона меке и љуте ракије, у укупној вредности од 27 милиона динара.

Једна од ракија које су пронашле пут и до највиших руских званичника је "сербка", која стиже из дестилерије "Савићевић" из Ивањице.

- Ступање на снагу споразума о слободној трговини ће произвођачима омогућити много нижу цену код крајњих корисника, а самим тим већу конкурентност и зараду - сматра власник дестилерије Саша Савићевић. - Због промоције производа неопходна је помоћ Министарства пољопривреде, Владе и наше амбасаде у Москви. Колико год ми мислили да за ракију зна цео свет, у Русији за њу није чуло 85 одсто становништва. Али они Руси који је пробају, остају доживотни купци. Углавном извозимо ракију за Москву, за Канцеларију председника Руске Федерације, и неколико продавница и српских ресторана.

Прочитајте још - Београд добио прву Банку ракије (ФОТО)

Управо мањак количина, као и то што је ракија непознаница за Русе, многи произвођачи виде као један од горућих проблема због којих су власници дестилерија скептични када је у питању већи пословни успех после отварања руског тржишта.

- Немамо довољне количине ракије за руско тржиште - каже Предо Продановић, произвођач "јеличког дуката". - Тамо би требало урадити озбиљан маркетинг, који много кошта. То би повећавало цену ракије, па не верујем да би то могло да прође код тамошњег становништва, поред њихове доста јефтиније вотке. Без удруживања српских произвођача и заједничког наступа на том тржишту немамо велике шансе.

Иван Богдановић, власник фирме која производи чувену "капљицу" - "стару соколову", истиче да је његова ракија већ деценију присутна на руском тржишту, али да ће му нови услови о бесцаринском извозу омогућити да постане конкурентнији, са ценом што је, према његовом мишљењу, можда и пресудно, јер је "руском купцу цена најбитнија".

- Захваљујући новим мерама, цене ће бити прихватљивије, па ћемо постати конкурентнији у односу на произвођаче других алкохолних пића из других држава. Ипак, Русу треба прво објаснити шта је наша ракија, какво је то пиће, јер је код њих у већини случајева уврежено мишљење да се ради о неком алкохолу за који ми кажемо да је "брља". Пробити се на том тржишту, поред вотке која се тамо продаје по веома ниским ценама, тежак је посао, али није немогућ - закључио је Богдановић.

Прочитајте још - Споразум са Евроазијском унијом: Српска ракија без ограничења

ШАНСА И ЗА МАЛЕ

НАЈВЕЋА дестилерија у Србији, која производи око пет милиона литара ракије на годишњем нивоу, налази се у Блацу. У овом месту има и неколико малих дестилерија, које су до сада производе углавном пласирале на домаћем тржишту.

- Има инвидуалних произвођача, који, по закону, не могу самостално да продају своје производе на тржишту, али то могу да учине продајом већим регистрованим дестилеријама - каже Зоран Јозић, помоћник председника Општине Блаце за капиталне инвестиције. - Отварање руског тржишта за ракије ће им омогућити да вишкове воћа не продају по ниским ценама, већ да их прерадом у воћне дестилате и ракије пласирају на руском тржишту.

МЕДАЉЕ КАО ПАСОШ

ПРОИЗВОЂАЧИ у ваљевском крају, који предњачи по броју стабала шљива и ракије у Србији, радују се што ће српска шљивовица на тржиште Русије ускоро стизати ослобођена царинских дажбина. Међутим, истичу да је то шанса пре свега за пласман најквалитетнијих српских ракија у Русију, чији су увозни прописи прилично захтевни.

Места на рафовима руских трговина пре свега ће бити за ракије које су овенчане медаљама на домаћим, али и међународним сајмовима. Награђене, пре свега шљивовица, али и остале воћне ракије, могле би и ценом да буду занимљиве на руском тржишту.