НОВИ коп "Радљево", о коме се прича годинама, званично ће бити пуштен у рад наредне недеље. То је данас најавио Милорад Грчић, в. д. директора "Електропривреде Србије", на трећој стручној конференцији "Инвестиције и заштита животне средине", која је одржана у Рударском басену "Колубара".


Грчић је нагласио да коп Радљево, као и постојећи коп Поље Е, гарантују будућност и одрживост "Колубаре", а самим тим и будућност ЕПС-а, уз унапређење сваког производног система у циљу заштите животне средине.


- Коп Радљево, са испитаним и сигурним залихама од око 350 милиона кубика угља, спреман је за отварање. На Пољу Е већ је почело ископавање, и у тај коп ће бити уложено око милијарду евра у наредних неколико година - рекао је први човек ЕПС-а. - "Колубара" годишње обезбеди око 30 милиона тона угља, а да би се одржала та производња, нису довољне само бројке које показују тону произведеног угља, него је неопходно бринути и о заштити животне средине. Треба унапредити сваки производни систем у складу са најмодернијим рудницима у Западној Европи.

Од угља из Рударског басена "Колубара" произведе се 52 одсто укупне електричне енергије у Србији, а залихе угља у "Колубари" су минимум 2,1 милијарду тона.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕПС Колубара тражи купце за 100 тона јабука


Грчић очекује да ће радови на покретању наставку градње ТЕ "Колубара Б" у Каленићу почети 2020. године, док је за ТЕ у Великим Црљенима рекао да се мора "скинути" са мреже, али да се тај стари објекат у Великим Црљенима неће уклањати док се не изгради нови у Каленићу.



Помоћник директора за инвестиције, развој и унапређење производње у РБ "Колубара" Новица Љушић је нагласио да је "Колубара" у овом тренутку велико градилиште, а међу пројектима заштите животне средине који се спроводе су континуално мерење димних гасова, реконструкција два електрофилтера, као и постројења за третман отпадних вода.




ЗЕЛЕНИ ПРОЈЕКАТ


ПРИ крају је реализација "зеленог пројекта" или оно што зовемо управљање квалитетом угља - рекао је Грчић. - Он ће у "Колубари" почети да функционише у децембру са половином капацитета, док ће током 2020. прорадити пуним, максималним капацитетом. Површински копови су жив систем и стално се померају, а уз то иде читав низ компликованих и скупих радњи, попут измештања делова река и пруге, саобраћајница и других објеката.