У СРБИЈИ је прошле године у саобраћаним несрећама погинуло 546 људи! Иако је то, бар у нашим крајевима непопуларно, та црна цифра може да се, по важећим методологијама искаже и у новчаном износу. Према нашим стандардима, државу би овај несрећни биланс коштао око 250 милиона евра, а по европским више од 1,6 милијарди евра!

- Веома је тешко говорити о томе јер је свакако, сваки људски живот непроцењив - каже, за "Новости", професор др Милан Вујанић.

Свака држава, међутим, мора да укалкулише све аспекте саобраћајних несрећа, да све извага да би, у оквиру својих могућности, могла да предупреди и смањи број незгода. Тако су наше надлежне инстутуције донеле план смањења броја несрећа, међу којима је и циљ да 2020. ниједно дете не страда на нашим друмовима, а све то изискује и огромна средства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Држава изгубила милионе евра, а грађани здравље


- Сваки уложен динар је изузетно значајан и спасавање сваког људског живота је немерљиво - каже професор др Милан Вујанић, водећи наш стручњак из ове области. - Али ма колико то изгледало непопуларно, нехумано, тачно је израчунато и колико кошта губитак сваког човека.

Професор Вујанић каже да постоји прецизна рачуница колико кошта губитак сваког живота у саобраћајним несрећама. Код нас је та цифра 478.000 евра, док је у земљама Европе по старом систему донедавно била око 1,3 милиона евра, а по новим прорачунима, свеобухватнијој методолигији, 3,2 милиона евра!

- Нису они нехуманији од нас - каже професор. - Једноставно, они покушавају да покажу колико све то кошта једно друштво. Ни они јасно не тврде да људски живот има цену, и ту морамо да се разумемо.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Много заинтересованих за бесплатне правне услуге: Помоћ траже жртве породичног насиља

* То би значило да је Србија прошле године, када је настрадало 546 лица, изгубила и око 270 милиона евра. Кад бисмо рачунали по европским критеријумима та цифра би износила баснословних 1,6 милијарди евра. Како се долази до тих прорачуна?

- Нажалост, људски живот нема цену али се рачуна колико је уложено у школовање, здравствену заштиту, колико би та особа допринела друштву кроз порезе, плаћање пензијског, здравственог осигурања, кроз то колико би допринео радом, подизањем деце и слично. То су такозвани "трошкови у сенци".

* Све ово се ради да би се "оправдало" улагање у безбедност у саобраћају?

- Американци су, на пример, израчунали да мушко дете од 10 година које, нажалост, изгуби живот, државу кошта 110.000 долара, а женско 70.000. Зашто, не знам, али тако је - каже др Вујанић.

* Оно што је, такође, бар за наше појмове незамисливо јесте да, на пример, слабије образован човек "кошта" вишеструко мање од доктора наука.

- Понављам да је са нашим системом вредности ово тешко прихватити, али тако развијене земље рачунају. Они чак израчунају колико кошта издржавање казне лица које је одговорно за удес, колике су плате чувара затвора, дневнице. Колико кошта увиђај, вештачење. Ту су трошкови аутомобила и слично, најмањи, скоро безначајни у целој суми.

* Јасно је да постоји циљ оваквог рачунања?

- У Србији смо од 1.274 погинула 2000. године успели да разним мерама смањимо тај број на 500-600 погинулих. Све то захтева и знатна материјална средства. Како их обезбедити, како до њих доћи је друга тема. Али, погледајте случај из једне развијене државе која, на пример, на неком делу пута има 200-300 погинулих годишње, и то их кошта 600 милиона евра. Они онда кажу да би изградња нове саобраћајнице, обилазнице, надвожњака, тунела, коштала 500 милиона али да би се сачували многобројни животи. И одмах раде. То је поента свега - закључује професор др Милан Вујанић.


ПУЊЕЊЕ БУЏЕТА

СВАКА држава издваја планирањем у буџету средства за унапређење безбедности саобраћаја. Тешко је измерити колико се годишње новца слије за ову намену јер и улагање у путну инфраструктуру, на пример, значи улагање у безбедност.

Веома је битно и финансирање локалних самоуправа јер 90 одсто људи погине у својим срединама у саобраћајним несрећама.

Наш закон о безбедности саобраћаја тренутно од сваке казне наплаћене на некој територији тој самоуправи пребацује 30 одсто средстава. У Републици Српској се узима један одсто бруто од сваког износа полисе ауто-осигурања.

У Србији је то прошле године износило око 14,65 милиона евра, а у Републици Српској око 550.000 евра.