ОДГОВОР на дилему да ли су се европске економије само успориле или полако срљају у понор нове економске кризе - још нико са сигурношћу не зна. А баш од њега зависи величина изазова са којим ћемо и ми морати да се суочимо. Извесно је да ће се српски производи теже пробијати на тржишта која су се заситила и сопствене робе, као и да ће компаније из земаља у рецесији прикочити са улагањима. По Светској банци, већ ове године прети нам нешто спорији раст, док су ММФ и Влада Србије уверени да ћемо зацртани циљ од 3,5 одсто, достићи.

Наши најзначајнији спољнотрговински паретнери у Европи, Италија и Немачка, боре се са падом производње. У Италији то траје већ годину дана, а резултат је десет одсто мањи извоз Србије у ту земљу. Немачка је ове године произвела милион аутомобила мање, а Србија гради конкурентску позицију на листи аутомобилских компоненташа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Грађевина гура привредни раст

- Ми још не знамо о каквој врсти кризе се ради. Не знамо да ли је реч о уобичајеном успоравању привреда, које се дешава на сваке три до четири године, или о дубљој кризи - објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета. - Већа је шанса да се ради о успоравању, а не о рецесији коју смо имали 2008. године. Да би рецесија била толико дубока, неоходно је да је прати и криза финансијског сектора или тржишта некретнина. Сада тих проблема још нема. Било успоравање или криза, оно ће се прелити на нас и то кроз мању тражњу наших производа и мање инвестиције из тих земаља. То не можемо да избегнемо. Очекујем нешто мањи раст од планираног, око 3,1 до 3,2 одсто бруто домаћег производа. ММФ је задржао оцену, али ревизију за цео свет раде крајем године. Раст би следеће године могао да буде мањи од четири одсто, нарочито ако се у Немачкој успоравање настави и у трећем и четвртом кварталу ове године.

МАЛИ: РАСТЕМО СИГУРНО У ЈУЛУ смо имали раст од 4,4 одсто, у августу је остварен раст од 3,8 одсто, тако да смо на добром путу да остваримо раст од 3,5 одсто ове године, можда чак и мало више, што је у овим условима екстерних опасности веома важно - уверен је министар финансија Синиша Мали. Мали је подсетио да је Србија по висини страних директних инвестиција на око 2,3 милијарде евра, у првих седам месеци, што је за 43 одсто више него у истом периоду лане, што значи да смо на прагу још једне рекордне године по том питању. Министар је најавио да су апсолутни приоритет буџета за следећу годину - капиталне инвестиције, које ће бити на нивоу од 4,4 одсто БДП.

И Светска банка је недавно, у редовном економском извештају, упозорила да "мале отворене економије Западног Балкана зависе од приступа већим тржиштима". Светска банка Србији, услед глобалних кретања, ове године предвиђа раст од 3,3 одсто. Очекују да ћемо повећати увоз, због раста потрошње, а смањити извоз због проблема код главних партнера. Повратак на брже стопе раста предвиђају нам тек - у средњем року.

Вицегувернер НБС, Ана Ивковић, одговара да ће раст Србије водити инвестиције, приватне и државне, и да ће рачуница Светске банке бити премашена.

- Погледали смо структуру раста коју је урадила Светска банка. Требало би да се, у другој половини године, потрошња много повећа, а да инвестиције много падну, да би се реализовала таква структура раста коју су они прорекли за Србију - објашњава Ана Ивковић. - То једноставно није могуће. Али, то је резултат тога што су они нас посматрали као цео Западни Балкан. А, ми смо радили са ММФ и са Министарством финансија наше пројекције које су базиране само за Србију. Имаћемо раст учешћа инвестиција у БДП са 19 одсто на око 23 одсто ове године. У средњем року нарашће на око 25 одсто БДП.

ЛОШЕ ИСКУСТВО

КРИЗА светских финансијских институција достигла је врхунац у септембру 2008. године, а Србија још није била сигурна хоће ли јој то бити проблем или шанса. Чак су нас неки министри уверавали да је то прилика за нас. Већ наредне, 2009. испоставило се да је то био тешко савладив изазов. Наша привреда тада је пала за 2,7 одсто. До тада је расла стопама од пет, па чак и више од шест одсто. Бруто домаћи производ нам је био у "минусу" и 2012. године - 0,7 и 2014. године - 1,6 одсто. А грађани најбоље памте колико им је година требало да консолидују кућне буџете.