ПОТПИСИВАЊЕМ Споразума о зони слободне трговине између наше земље и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) најављено за 25. октобар, отварају нам се врата тржишта од 180 милиона потрошача и бесцарински режим за 99 одсто производа. Тај споразум је, међутим, изазвао бурне реакције бриселских званичника.


Мада исту врсту уговора имамо и са чланицама ЦЕФТА и са Турском, од тренутка када је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко крајем августа изјавио да је то "тек почетак сарадње између двеју земаља које ће јачати у будућности" и да Београд види "као карику у односима Запада и Русије", стижу оштри тонови да "потпис може да успори евроинтеграције".


Саговорници "Новости", професори Економског факултета Универзитета у Београду, истичу да споразум са ЕАЕУ, чије су чланице Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија даје изванредне могућности, посебно за пољопривредно -прехрамбене производе. Питање је, како тврди професор Љубодраг Савић, колико ми то можемо да искористимо.


Сличну оцену даје и професор Предраг Бијелић који наглашава да је изузетно позитивно што уговор отвара ново велико тржиште за нашу земљу.


- Србија има право и слободу да закључује споразуме са ким год жели све до уласка у ЕУ - објашњава Бијелић. - Притисци на нашу земљу су политички и они са аспекта међународне трговине немају никаквог оправдања. Зашто Србија не би искористила то тржиште, ми нисмо увели санкције Русији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Евроазијска унија: Пада рампа Белорусије Србији?


Споразум је, осим за српске привреднике, користан и за иностране инвеститоре, а чињеница да ће и кинески власници моћи по повлашћеним условима да извозе производе, такође, изазива неодобравање Запада.


-Све је у реду када Словенци, чија је земља чланица ЕУ, користе споразум који Србија има са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, на пример "Горење", а када то хоће Кинези, који "постављају на ноге" борски рудник и смедеревску железару, онда им то смета - објашњава професор Савић. - Очигледно Запад мисли да је центар света и да сви морају да се построје и слушају њихове наредбе, а све то тврдећи да је у интересу оних које туку батинама по туру.


У којој ће мери Србија искористити потенцијале споразума са Евроазијском економском унијом тек ћемо видети, додаје он, јер је проблем неизвесност у нашој пољоприврено - прехрамбеној производњи, у једном тренутку имамо вишак производа, у другом мањак.


Он наводи да треба имати у виду и да две трећине наше трговине иде ка ЕУ која је најразвијенији део света и да по тржишном потенцијалу, односно куповној моћи, није упоредиво са Евроазијском унијом где су људи знатно сиромашнији.


- Међутим, трговинска размена са ЕУ се углавном одвија тако што одатле долазе власници и у Србији уз помоћ субвенција отварају фабрике, довозе у нашу земљу полуфабрикате, праве готове производе и пласирају, највећим делом, опет на европско тржиште, а шта ми од тога имамо, само статистику - каже Савић.



ЈАБУКЕ И ЧАРАПЕ


На тржиште земаља Евроазаијске уније Србија је највише извозила јабуке, хулахоп чарапе, гуме за аутомобиле, хартију, картон, лекове, подне покриваче, а увозила нафту, гас, руде гвожђа и бакра, алуминијум.

БЕЗ ПОСЕБНИХ УСЛОВА


ПРОФЕСОР Људобраг Савић истиче за наш лист да споразум са Евроазаијском економском унијом нуди врло конкретне ствари без посебених услова, док "од ЕУ не стиже ништа опипљиво, већ само нада за чланство које је у овом тренутку врло далеко".


- Србија мора да буде мудра и да следи интерес наших грађана и наше земље и не хаје много што ће ЕУ да се дури - каже Савић. - Главни разлог приговора је што ЕАЕУ представља групацију коју окупља Русија. Нешто што може да донесе корист сутра мора имати предност у односу на нешто што је неизвесно.