ОКО милион пензионера у Србији располаже месечно са мање од 25.000 динара, показују последњи подаци Републичког фонда за пензијско и здравствено осигурање. Просечна пензија у Србији нешто је већа - 26.347, а од укупног броја пензионера у Србији - 1.706.637, чак половина њих месец "крпи" сумом од 10.000 до 15.000 динара.

Како се српски пензионери сналазе са просечних 25.000 динара? Да ли успевају да покрију све трошкове, напуне фрижидер и уживају у заслуженом одмору након завршеног радног века?


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Километри нових шина уз обилазницу

Београђанин В. Р. (62) радни век је провео у "Железницама Србије" радећи као пословођа на ранжирној станици Железник. У пензији је две године, а месечно прими мало више од 25.000 динара. То му је довољно, каже, само са преживљавање, не и за живот.

ЖИВОТ НА ПОЧЕК СВА срећа па постоје чекови, да макар мало пресипамо из шупљег у празно и тако укруг - прича Оливера Ц. из Кладова. - Пензионер који прима 25.000 динара месечно, или мање, да не користи интернет и мобилни телефон, а за фиксни плаћа само претплату, за рачуне треба да издвоји до 6.000 динара, ако има централно грејање. За осталих 19.000 мора да једе, пије и обуче се до краја месеца. Ако попут нас има децу и унуке, којима жели нешто да пошаље, од пензије то свакако не може.

- Када платим рачуне за комуналије, телевизију, струју, телефон, као и лекове, све што остане "развлачим" за храну - каже наш саговорник. - О излету, позоришту, путовању, бањи - нема ни говора. Осим неколико пари чарапа и веша, нисам ништа себи купио за ове две године. Као самцу, много ми је теже него онима у заједници. Нисам се женио, немам деце, а од фамилије из иностранства добијем помоћ неколико пута годишње.

Чим прими пензију, В. Р. почиње да штеди. Планира како ће да потроши сваки динар, а почетак идућег месеца углавном чека с неколико стотина динара у џепу.

- Одрекао сам се свега, храну купујем само на попустима, кувам је и развлачим по неколико дана - наставља он. - Планирам сваки дан, као и то како ћу да потрошим апсолутно сваки динар. Нисам гладан, али то је све. После четири деценије рада - преживљавам. Не смем ни да размишљам шта би се догодило када би ми, рецимо, бојлер страдао, или шпорет, или било који други уређај у кући. Свака непредвиђена инвестиција са мојом пензијом представља огроман стрес. Заправо, живот са оваквим примањима непрестани је притисак и тескоба. Уз то, знам много оних чија је пензија знатно мања од моје.

Јованка Живковић је, после 40 година стажа у београдској Основној школи "Краљ Петар Први", две године у пензији, а месечно прима 24.200 динара. По струци је економиста, али је читав радни век у истој образовној установи провела радећи као куварица.

- Са пензијом коју имам, с озбиром на то да ми 18.000 динара оде на рачуне за струју, Инфостан, телефон, кабловску ТВ и лекове за себе и ћерку, која је пре неколико година оперисана од канцера, не бих могла ни хлеб да купим - каже Јованка. - Морала сам да се запослим и обезбедим додатне приходе. Радим у ресторану пуно радно време, што ми не пада тешко, јер заиста волим да кувам и спремам. Уживам у том послу. Срећа је што, и поред високог притиска који контролишем, могу још да радим.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Деде узданице аграра

ОД НОВЕ ГОДИНЕ ПЕНЗИЈЕ ВЕЋЕ 5 ОДСТО

ЗА МЕСЕЦ СТИЖЕ ПО 5.000

ОД 1. јануара 2020. године чекови за више од 1,7 милиона пензионера у Србији биће увећани за 5 процената. Осим тога, за тачно месец на рачуне најстаријих лећи ће и по 5.000 динара једнократне помоћи.

Просечно примање пензионера од 26.343 динара од Нове године износиће око 27.700 динара. Последње повећање примања најстаријих било је у октобру 2018. године. Тада је укинут Закон о привременом умањењу пензија и пензионерима су по том основу увећани чекови, а добили су и додатну повишицу од пет одсто.

Ново повећање биће засновано на "швајцарском моделу", што ће практично значити да ће пензије укупно 1,7 милиона пензионера у Србији расти по моделу који подразумева усклађивање са 50 одсто инфлације и 50 одсто раста просечне зараде.

Швајцарска формула за усклађивање пензија у Србији није новост. Уживала је широку друштвену подршку све до 2006. године када је укинута због инсистирања Светске банке. Ова формула је уведена у наш систем 2003. године, била је економски одржива, али ју је Влада укинула због захтева Светске банке у оквиру тадашњег аранжмана са ММФ.