ЗАВРТЕЛО се 38 ветрењача у Ковачици. Ту је у четвртак израелска компанија "Енлигхт" отворила највећу оперативну ветроелектрану у Србији, која ће производити око 300 гигават- часова електричне енергије, што је довољно за потребе 68.000 домаћинстава. Инвестиција је вредна 189 милиона евра.

Захваљујући овом ветропарку у животној средини биће мање 250.000 тона угљендиоксида. Министар рударства и енергетике Александар Антић истакао је да су протеклих година учињени значајни кораци како би Србија постала место које привлачи инвеститоре.

- Данас убирамо плодове оног што смо радили више година, заокружујемо цифру од 400 мегавати инсталисаних капацитета из енергије ветра, то је велики успех за Србију у кратком периоду- рекао је Антић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Три ветропарка до 2020.

Амбасадорка Израела у Србији Алона Фисхер Кам истракла је да је Ковачица прва и најзначајнија израелска инвестиција у сектор енергетике у Србији и додала да смањење зависности од увозних горива доприноси енергетској независности сваке државе. Представнк компаније "Енлигхт" Јаир Сероуси нагласио је да је Пројекат је био комплексан јер је мултинационалан, али нда а крају сви добри пројекти се заснивају на доброј сарадњи људи који учествују.

Представник компаније "Њу енергџи солушн" која је пројекат развила Милош Цолић рекао је да је реч о најбрже и најуспешније реализованом пројекту у условима велике конкуренције.

И овај парк је никао уз помоћ Европске банке за обнову и развој ЕБРД. Франческо Корбо, директор ЕБРД за сектор енергетике за регион Западног Балкана за "Новости" каже да је ова банка уз Ковачицу, суфинансирала и ветропарак Чибук.

- Процењено је да ће оба ветропарка производити струју за око 180.000 домаћинстава, истовремено смањујући емисију угљен диоксида за више од 600.000 тона годишње. Када оба пројекта буду у потпуности оперативна, Србија ће бити ближа испуњењу циља који је постављен у Националном акционом плану за обновљиве изворе енергије који има обавезујући циљ од 27 одсто удела обновљиве енергије у укупној потрошњи енергије до краја 2020. године.

фото Танјуг

Директор Корбо каже да би пројекат Ковачица дефинитивно требало да подстакне остале инвеститоре који планирају да уђу на тржиште као добар пример пројекта који је завршен у складу са роковима, уз добру сарадњу инвеститора "Енлигхт", њиховог локалног партнера "Њју енергџи солушн". На питање да ли учешће ЕБРД у пројекат Ковачица значи да је и Србија убрзала процедуре одобравања дозвола, које трају годинама у оваквим пословима, директор Корбо одговара:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Швајцарска МЕТ Група и НИС заједнички граде ветропарк код Пландишта

-ЕБРД са једне стране финансира пројекте, а са друге подржава владе да развију регулаторни оквир који ће подстаци развој зелене економије фаворизујући приватне инвестиције у обновљиве изворе енергије. ЕБРД је у прошлости сарађивала са Министарством енергетике на пружању помоћи у релевантном регулаторном оквиру. Сарадња је била веома добра и судећи према броју пројеката који користе енергију ветра, можемо рећи да је регулаторни оквир показао као добар. Очекује се да ће Влада Србије следити западноевропски тренд припремајући нови модел за будуће аукције за обновљиве изворе енергије у складу са Трећим енергетским пакетом ЕУ, који би истовремено требало да привуче нове инвестиције у обновљиве изворе енергије на конкурентној основи.

ЗАХТЕВНИ УСЛОВИ ЕБРД

ЕБРД темељно бира пројекте које ће финансирати. Да би се квалификовао за финансирање од ЕБРД-а, пројекат пре свега мора да буде у земљи пословања ЕБРД-а, да има јаке комерцијалне изгледе, да удео у капиталу долази од инвеститора пројекта, да користи локалној економији и помаже развој приватног сектора, као и да задовољава ЕБРД еколошке стандарде. ЕБРД обично финансира до 35 одсто укупних трошкова гринфилд пројекта- наглашава директор Корбо. Он тврди да пројекти треба да избегавају штетне утицаје на раднике, заједнице и животну средину.


СМАЊИТЕ ЛИГНИТ

ЕБРД може да финансира и друге енергетске пројекте, мада су улагања у обновљиве изворе енергије срж наше енергетске стратегије - рекао је Корбо. - Ово је посебно важно за Балкански регион, који је у великој мери зависио од угља за производњу електричне енергије. Драго нам је што се Србија посветила обновљивим изворима енергије и што смо од почетка могли да подржимо напоре државе учествујући у дијалогу са владом како би развили и побољшали регулаторни оквир за инвестирање у овај сектор. Ови напори су омогућили први талас пројеката обновљивих извора енергије. Такође бих желео да напоменем да је ЕБРД у децембру позвао земље западног Балкана да приступе драстичном смањењу производње и употребе лигнита у термоелектранама и да се више окрену обновљивим изворима енергије.