Док се у посткомунистичким земљама Европе фриленс послови појављују као шанса за спречавање одлива мозгова, у развијеним земљама Запада разматрају се измене закона које би могле знатно променити "тезгарошку економију" и хонорарним радницима омогућиити већа права, преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање западних медија.

Ново доба на тржишту рада појављује се као пропуштена прилика у сиромашнијим деловима Европе који се боре да зауставе одлив квалификоване радне снаге, пише Блумберг. Посткомунистичке земље, које су последњих деценија постале део глобалних ланаца економије, успон такозване "тезгарошке" или "гиг економије" нуди шансу за још један скок, али то отежавају најкорумпиранији политички системи у Европи.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Два милиона динара због скривања газде

Стотине хиљада Срба, Украјинаца и Румуна зарађује преко глобалних платформи за фриленсере, радећи за међународне клијенте који плаћају боље од локалних компанија. То би могао бити савршен начин да најбољи умови не одлазе у иностранство. Уместо тога, застарели прописи присиљавају их да живе на ивици закона и могу спречити напоре да се успори одлив мозгова.

Као претходница "тезгарошке економије" у источној Европи, фриленсери с овог подручја углавном обављају послове у области технологије, графике, интернет дизајна и медијиа, а не нужно и у дељењу вожње или достави хране као на Западу.

Друга заједничка нит тим земљама је, пише Блумберг, широко распрострањена корупција: Румунија је на 61. месту, Србија на 87, а Украјина на 120. у годишњем индексу перцепције корупције Транспаренси интернешенела.

Многе западне економије већ су имале виши ниво заштите и флексибилније радне прописе када су тезгарошке платформе почеле да се појављују.

Тако је Велика Британија прошле године предложила законе за повећање заштите за фриленсере, док је Калифорнија овог месеца усвојила предлог закона који би могао натерати компаније да хонорарце почну да третирају као запослене, што би осигурало заштиту радне снаге.

Међународни монетарни фонд у јулском истраживању је упозорио да земље источне Европе треба више да учине како би "задржале и боље искористиле постојећу радну снагу", указује Блумберг истичући да су радници у српској тезгарошкој индустрији у најгорем положају.

Без правног признања сматрају се незапосленим, а једина опција је да се региструју као самозапослени, што често значи плаћање пореза од 40 одсто. Перспектива да постану властити господари као део глобалне радне снаге с наизглед бескрајним могућностима остаје заводљива, навео је Блумберг.

Калифорнијски Сенат недавно је изгласао предлог закона који би могао променити "гиг економију" и којим се отвара пут милионима хонорарних радника да већ наредне године стекну додатна права, пише ББЦ.

Пораст "тезгарошке економије", где људи прихватају да раде привремене послове, створио је прегршт мобилних апликација којим се у Америци обично остварује непосредан контакт с возачима или достављачима. Али страхови да поједине технолошке фирме тако искориштавају своје раднике, натерале су калифорнијске законодавце да гледају како заштитити права тих радника.

Предлог закона могао би утицати на компаније попут Убера и Лифта, које имају седиште у Калифорнији и зависе од оних који раде у гиг економији, указује ББЦ и додаје да би хонорарни радници тим законом могли очекивати одређена права попут минималне плате, здравствене заштите или плаћеног годишњег одмора.

То би променило природу тезгарошке економије, што је, оцењује ББЦ, камен темељац модела који је усвојила већина нових компанија. Неке процене говоре да би се трошкови тих фирми повећали за 30 одсто ако буду морале да третирају раднике као запослене, а не као независне уговараче.

Противници предлога кажу да ће наудити онима који желе флексибилан број радних сати. Убер и Лифт, ривалски сервиси за дељење вожње, удружили су снаге против предлога закона предложивши референдум и остављајући 90 милиона долара за лобирање.

Не тако давно "гиг економија" је деловала као да би могла бити будућност рада у Америци, али сада делује да су привремени послови више прибежиште, примењиво у неколико привредних сектора, што могу користити људи који поред стабилне зараде сталног посла желе посао са стране, оцењује Њујорк тајмс.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пензионери хит на тржишту рада

Брз успон дигиталних платформи које омогућавају зараду од превоза путника, достављања намирница, шетања паса или обављања послова за странце повећао је шансе да ће већина користити мобилне телефоне да би дошла до следеће плате. Истраживања, међутим, указује лист, показују да се с побољшањем стања привреде смањује привлачност привремених послова.

Тезгарошка економија је облик капитализама који је брутално ефикасан, истиче њујоршки лист. Може бити добар за људе који траже нешто додатног новца, али има велике мане за оне који желе стабилан, предвидив приход и неку заштиту од успона и падова привреде или за послодавце којима је потребна поуздана радна снага.

Фриленсерски рад преко платформи је у суштини претворио рад неке особе у робу којом се слободно тргује. За Убер, мушкарци и жене који возе путнике на основу апликације те компаније, уопште се не рачунају као радна снага, већ као клијенти – као и људи који наручују вожњу или храну, они су крајни корисници.

Та компанија види себе као да прави тржиште за људе који нуде превоз и оних који желе негде да стигну. Другим речима, види себе као нешто попут берзе или аукцијског сајта. То помаже да се објасни оштра подела између ставова директора Убера и, с друге стране, синдиката и калифорнијских посланика који желе да Уберови возачи буду запослени, а не независни уговарачи, преноси РСЕ.