ЗБОГ немарности и лоших законских одредаба, у Србији се сваке године баци више од пола милиона тона хране.

Како нам је рекла Радмила Иветић из Банке хране Србије, не постоје прецизни подаци, али је реч о невероватним бројкама. Иако је недавно објављено истраживање Центра за унапређење животне средине, које наводи да се у Србији, само у домаћинствима, баци годишње готово 247.000 тона, наша саговорница сматра да је та бројка далеко већа.

Прочитајте још - Драговић: У Србији се годишње баци око 250.000 тона хране

- Требало би све компаније у Србији да доставе податке о томе колико баце намирница са истеклим роком, али оне то не раде - истиче Иветићева. - Све су то паушални подаци, за разлику од западних земаља где је све то детаљно уређено, јер постоје закони.

Иветићева истиче да је најједноставнији начин решења проблема бацања хране да компаније донирају намирнице које су пред истеком рока трајања.

Прочитајте још - Зашто српски пољопривредници бацају своје производе

- Недавно смо добили, рецимо, 20 тона органског чоколадног млека и све смо поделили. На месечном нивоу, само од једне компаније добијемо око 100 тона поврћа које разделимо - каже Иветићева.

Како се наводи у истраживању Центра за унапређење животне средине, свако од нас баци око 35 килограма хране годишње, у вредности од 10.000 динара. Међу намирницама које највише бацамо су хлеб, месо и млеко, а најмање воће и поврће.

ЗАГАЂЕЊЕ

У СВЕТУ, према неким подацима, баци се више од 30 одсто произведене хране. На ђубришту трули, распада се и испушта метан, један од најопаснијих гасова са ефектом стаклене баште. Уз то, бацање намирница подразумева и узалудно трошење воде, паковања, транспорта и енергије потребне да се та храна направи.