Аутопут "Милош Велики" допринеће развоју туризма и привреде у централној и западној Србији, као и даљем саобраћајном повезивању и расту трговине са Црном Гором и БиХ, изјавио је данас министар трговине Расим Љајић.


Гостујући на Пинку Љајић је рекао да је вест о отварању аутопута привукла пажњу и у региону, пошто је наша земља главна туристичка дестинација од земаља бивше Југославије, не рачунајући Словенију и Хрватску, као и да су саобраћајне везе кључне за развој туризам односно доступност дестинације.


"Ко год путује прво гледа како да стигне до дестинације", додао је Љајић.


Навео је да је Златибор, после Београда, друга туристичка дестинација у земљи и да ће аутопут "Милош Велики" много значити за све који посећују ту планину.


"Када буде готова и деоница од Чачка до Пожеге, то ће значити да до Златибора можете да стигнете за мање од два сата. Раније са путем кроз Овчарско - кабларску клисуру нисте могли да стигнете никако за мање од три сата. То је био огроман проблем за Златибор. Очекуејмо да ће Златибор у пуном капацитету процветати и да ће додатно повећати туристички промет и допринети даљем расту српског туризма".


Љајић очекује да ће све општине на траси новог аутопута имати практичну корист.


"Кинези кажу - ако хоћете да будете богати, правите путеве", каже министар и додаје да од аутопута зависи привлачење страних инвеститора и да смо зато највише инвестиција имали управо у локалним самоуправама на траси Коридора 10.


Нагласио је да је нови аутопут могућност да инвестиције иду и у централну Србију.



Ово је шанса за приведу, турискичку, угоститељску и сваку другу, каже Лајић и додаје да ће сада креативност наше мале привреде доћи до изражаја пошто се очекује отварање различите врсте привредних објеката на траси аутопута.


"Нема сумње да ће фреквенција саобраћаја бити велика и да ће то допринети да они отворе читав низ пратећих садржаја који су важни између осталог за развој транзитног туризма. Лопта је у нашем дворишту, надам се да овакву шансу нећемо пропустити", каже Љајић.


Министар додаје да највећи обим трговинске размене имамо са БиХ, иако смо најгоре саобраћајно повезани са БиХ.


ПРОЧИТАЈТЕ И: "Милош Велики" брише црне тачке, асфалт као стакло


Како је рекао, ова траса аутопута приближава Србију и БиХ, јер ако се направи аутопут до Златибора, онда је идеја да се настави до Котромана односно до Вишеграда.


"То је прстен који повезује Београд и Сарајево, део преко Бијељине и Тузле, а други преко Вишеграда и Горажда. Надам се да ће најкасније у октобру и званично почети радови на изградњи деонице Кузмин - Сремска Рача, што је наш део аутопута. Верујем да ће то за две године бити завршено, како предвиђа уговор. Такође, када се направи аутопут до Пожеге наставиће се и према Котроману и Вишеграду и то ће боље повезати Београд и Сарајево".


Љајић подсећа у Црног Гори већ раде аутопут до Бољара на граници са Србијом, као што и ми радимо део кроз Србију, тако да ће завршетком изградње Коридора 11 од Београда до Бољара бити много боље повезане Србија и Црна Гора.



Та земља је важан трговински партнер Србијом, пошто са њом остварујемо и највећи суфицит у односу на оно што извеземо, а извеземо више од 700 милиона евра робе.


Говорећи о туризму, Лајић каже да су најатриктивније дестинације у Србији за стране туристе Београд, Златибор, Копаоник, Ниш и Нови Сад, а да је за домаће туристе редослед топ дестинација мало другачији. На првом месту је Златибор, затим Копаоник, Сврљишка бања, Сокобања и Београд.



Он каже да је рано говорити каква ће бити ова година што се тиче туризма, јер званични подаци постоје само за првих шест месеци, а да је јек сезоне јул и августа, када се одржавају бројни фестивали.


"Судећи по прелиминарним подацима, које добијамо од локаних самоуправа, ово ће бити добра туристичка година упркос лошем времену које смо имали", рекао је Љајић.


Додаје да ће се развијати стратегија туризма, али не само за популарне дестинације већ и за све остале.


Велику шансу види у Националном инвестиционим програму, јер ће значајна средства бити издвојена за развој туризма.


"Припремамо пројекте у сарадњи са бројним локалним самоуправама, које морају бити ажурније. Пројекти који ће до краја године бити спремни, почеће да се реаклизују већ наредне године", навео је он.