СРБИЈА не сме да прода Комерцијалну банку. Не због националног романтизма, него из чисто економских разлога. Огроман је ризик да се одрекнемо једне од три најјаче банке на нашем тржишту на којем доминирају ћерке великих светских, углавном западних банака.

Ако остане без Комерцијалне, наша држава ризикује да комплетне финансије повери странцима, која ће моћи да диктирају цене финансијских услуга, али и да посредно одређују и брзину економског развоја. Народна банка Србије као регулатор може да пропише буквално шта жели, али не може да утиче на одлуке кредитних одбора страних банака. А, оне могу ригидном политиком одобрења зајмова буквално да закоче привредну активност. Можда би ово била бесмислена зебња да нисмо не тако давно преживели санкције и кишу "милосрдних куршума".

Посебно је занимљиво да је у шесточлану колону за куповину Комерцијалне ушла државна банка из једне земље која има мање становника него што ова наша највећа и најбоља банка има корисника. Шта то они виде добро у њој, а ми не?


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Владимир Медан: И ове године рекордна зарада

Можда смо подлегли притиску "угледних аналитичара", иначе, промотера страних интересних лобија, који тврде да држава не може да буде добар газда. Ма, ко каже? У последњих годину и по Комерцијална је остварила историјски успех. У 2018. је зарадила 71 милион евра, а за шест месеци 2019. још 37. И то све са државном управом!

Истина је да ако одустанемо од продаје морамо да исплатимо мале акционаре ЕБРД и ИФЦ. И треба да их исплатимо. Одрекли бисмо се две-три годишње зараде, али бисмо у наредних пет година зарадили бар пола милијарде евра. Тај новац би остао у држави, а не би одлазио у џепове странаца. И док чекамо одлуку о продаји, остаје нам да се уздамо у онај "српски план Б" из вицева: "Ваљда неће"!.