Најиновативнија држава на свету је, према Глобалном индексу иновација, Швајцарска, док је Србија, у односу на прошлу годину, скочила за две позиције и сада се налази на 55. месту.


Овогодишњим индексом иновација, којим се из године у годину мери стање иновација у свету, обухваћено је 129 земаља.


За позиционирање аутори извештаја оцењују институције, људски капитал и истраживање, инфраструктуру, тржиште, бизнис, знање/технологију и креативни учинак посматраних држава, пренео је Блиц.


У односу на то укупни резултат Србије је 35,7, док је прошле године био 35,5.


По појединачним критеријумима, Србија је најбоље рангирана по питању институција (47. место) односно политичког, регулаторног и пословног окружења, а најслабије је прошла што се тиче развијености тржишта (кредити, инвестиције, трговина, конкуренција), где се налазимо на зачељу листе, односно 103. месту.


Прочитајте још: Поповић: Србија је већ постала центар иновација


Када је реч о земљама у региону, Хрватска је заузела 44. место, Црна Гора 45, Северна Македонија 59, БиХ 76 и Албанија 83.


У врху су, после Швајцарске, Шведска и САД.


Занимљиво је да је Кина (14. место) једина земља средње високог дохотка која се налази у 20 најиновативнијих, док је Индија (52. место) запажена као земља која од 2011. године задржава прво место међу државама Централне и Јужне Азије (једним делом захваљујући извозу ИКТ услуга и дипломираним студентима инжењерства и природних наука).


Општи закључци извештаја су да је свет захваћен економским успоравањем средњег интензитета услед ослабљеног економског раста, рекордно ниског раста продуктивности и економске неизвесности.


С друге, ведрије стране, свет обилује иновацијама, како у развијеним тако и у земљама у развоју.


И у једним и у другим су иновације виђене као средство за постизање економског и друштвеног развоја, и све више постају прихваћене као значајне и изван оквира технологије.


Регистровање патената и улагање у истраживање и развој такође доживљавају процват.


С друге стране, јављају се нове препреке које би могле да угрозе овај позитиван тренд. Успорен економски раст би могао да се настави, а на то указују две ствари: 1) улагања у истраживање и развој у економски развијенијим земљама се не помера или бележи слаб раст, и 2) све више протекционизма је усмерено на технолошке секторе и дељење знања.