СТАРЕ девизне штедише које су свој новац чувале у српским банкама ван Србије, на територији бивших република СФРЈ, добиће додатни рок за прибављање документације којом доказују право на наплату новца до краја године. Пред посланицима Скупштине налазе се измене закона који регулише исплату јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње положене код банака са седиштем у нашој земљи и филијалама ван ње.

- Предлогом закона продужава се рок за одлучивање Управе за јавни дуг по пријавама потраживања, смањује се број полугодишњих рата са 10 на осам и помера почетак исплате за шест месеци - образложио је јуче министар финансија Синиша Мали.

Он је у Скупштини Србије, где представља пет економских прописа, истакао да се рокови померају због немогућности штедиша да прибаве документацију од надлежних институција у бившим републикама до 23. јуна ове године и стекну право на исплату старе девизне штедње.

- Сматрамо да је рок од шест месеци сасвим довољан, и то је процес који траје пету годину заредом - рекао је Мали. - Србија ће на име девизне штедње морати да исплати око 130 милиона евра, за шта је поднето 9.300 захтева.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Са аеродрома "Константин Велики" полеће први авион "Ер Србије"


Проблеми прибављања прописане документације у Хрватској и Босни и Херцеговини онемогућили су комплетирање пријава потраживања девизних штедиша из ових држава. Имајући у виду продужетак рока за утврђивање права на исплату девизне стедње, одлаже се и почетак рока исплате обвезница, с тим што се број полугодишњих рата смањује са 10 на осам.

МИНИМАЛНИ РИЗИК

С обзиром на то да је Управа за јавни дуг до 23. јуна ове године требало да достави штедишама сва решења, а да не располаже свим потребним подацима, процена је да је продужетак рока за шест месеци неопходан како би се ризик грешке приликом одлучивања свео на минимум и репутациони ризик Републике Србије заштитио - навео је министар финансија.