НАЈСТАРИЈИ суграђани наредне године могу да рачунају на повећање пензија од око шест одсто и то применом швајцарског модела индексације. За исти проценат би требало да порасту и плате у јавном сектору и то пратећи раст економског производа у Србији. Од наредне године у јавним службама и предузећима би могло да се настави званично замрзнуто запошљавање. Све ово, уз дефицит од 0,5 одсто БДП, предвиђа Нацрт фискалне стратегије за наредне три године. Фискални савет оцењује да је задати циљ добар и да га овако планирана увећења примања неће угрозити.

Ризик би, међутим, у изборној години био уколико би се повећања отргла плану, а новац намењен инвестицијама утрошио у пројекте који неће утицати на привредни раст.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зашто српски пољопривредници бацају своје производе

- Ограничена средства која остану на располагању треба пре свега утрошити на ивестиције у инфраструктуру и заштиту животне средине и у смањење оптерећења рада - истакао је Павле Петровић, председник Фискалног савета. - Још се не види шта ће бити са реформом платних разреда. Могли би се увести 2021. године, то је седам година од иницијативе. Други реформски изазов је "Електропривреда Србије". Инвестиције расту на 4,5 одсто БДП, око две милијарде евра годишње, што је око 500 милиона евра више него сада. Убудуће инвестиције би требало да се повећају на пет одсто БДП, односно око 2,3 милијарде евра годишње. С обзиром на то да су средства ограничена, важно је направити оштре приоритете и улагати у оно што утиче на раст.

Фискални савет сматра да је недовољан привредни раст највећи проблем Србије. Неке од мера из Фискалне стратегије, попут дигиталне трансформације и поделе иновативн ваучера, нису довољне.

- То су маргиналне мере - оцењује Павле Петровић. - Разглог ниског раста су ниске укупне инвестиције. Оне сада чине 18,5 одсто БПД, а требало би више од 23 одсто БДП. Добар корак је повећање јавних инвестиција, треба им додати подстрек инвестицијама у јавним предузећима, али о томе нема речи у стратегији. Онда следи повећање инвестиција приватног сектора.

Ово је први пут, после 2011. године, да је испоштован календар и да је Нацрт фискалне стратегије стигао на време. Влада би, крајем септембра, требало да уважи примедбе и изађе са коначним документом. У складу са њим кроји се буџет за следећу годину.


ВАЖНИ ПЛАТНИ РАЗРЕДИ

УВОЂЕЊЕ платних разреда, које је требало да уједначи примања за исте позиције у јавном сектору - не назире се. Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, упозорава да уколико се и наредне године зараде увећају без ове реформе - она можда никад неће ни заживети. Досадашњи систем повећавања зарада је, на примеру рачуновође у Министартву унутрашњих послова и Министарству пољопривреде довео до тога да је првом плата већа 28, а другом 12 одсто.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шабац: Спорне и инвестиције

ЕПС МОРА ДА УЛАЖЕ

НИСКЕ инвестиције и пад производње обележиле су претходне године у "Електропривреди Србије".

- Улагали су мање од амортизације - упозорава Павле Петровић. - Производња у термоелектранама је расла до периода од 2011. до 2013. године, а после тога је тренд опадања. У наредних шест година неопходно да ЕПС обезбеди додатних пет гигават-часова, што је 15 одсто садашње производње. У нове капацитете би морали да уложе три милијарде евра и 800 милиона евра у заштиту животне средине.