СВАКЕ године незадовољни пољопривредници у Србији униште део својих производа, јер су незадовољни откупном ценом. Просипање млека, бацање вишања, малина, шљива или вуне, само су део онога што српски пољопривредници ураде, а то су, сматрају стручњаци, пресликали и преузели од својих колега из ЕУ. За разлику од европских фармера, домаћи и немају неку корист од тога, осим што могу још додатно да навуку гнев грађана, због просипања и уништавања хране. А, да би се бацање зауставило, кључ свих проблема изгледа да лежи у преради, која је у нашој земљи на разочаравајућем нивоу!

Прочитајте још: КВАНТАШ ЈЕФТИН, ВОЋАРИ БЕСНИ: Убише нас, а држава гледа

- Просипање и уништавање је један од начина протеста пољопривредника у Европи, али они имају више могућности, јер је и буџет тамо већи - објашњава агроекономиста Милан Простран. - Тако да им се нешто од тих протеста и оплоди, јер могу да добију неки новац. Код нас је то присутно последњих двадесетак година, од када су се угасили велики капацитети за прераду воћа. Тиме су практично произвођачи вишања, малина, купина или јабука изгубили пословне партнере у прерађивачкој индустрији.

Према речима Пространа, у централној Србији, која је воћарска регија, постојале су фирме за прераду воћа - "Србијанка" Ваљево, "Шапчанка" из Шапца, "Црвена звезда" Крагујевац, "Будимка" Пожега, "Борац" Петровац на Млави... Пољопривредници су велики део својих производа преко њих пласирали, а остало је ишло на пијаце или у извоз, када је реч о свежем воћу. Некада је било и више потрошача, фабрике су имале своје мензе, где су се хранили радници, а нису занемарљиве ни касарне и број војника у некадашњој СФРЈ.

Прочитајте још: Јагодина: Стижу лубенице са њива, цена 80 динара

- Приватизацијом су уништени прерађивачки системи, па су због тога домаћи произвођачи на великим мукама - говори Простран. - Често се дешава и да добар део тих производа не може да се пласира у свежем стању, као прва класа, већ као четврта или пета, која је раније завршавала у преради, у великим системима. Сада то готово и да не постоји. Зато и постоји та врста незадовољства. Држава је промовисала капиталистички систем, слободно тржиште, споразуме о слободној трговини са великим бројем земаља. Имамо један неуређен простор у том ланцу између примарног произвођача, откупивача-хладњачара, прерађивача и извозника. Тај ланац не функционише и никако да се успостави однос пословног поверења.

Како објашњава наш саговорник, то је једна турбулентна ситуација, где царује нерешен простор већ годинама. Све док наша држава тај сектор не подигне на виши ниво, биће ових проблема.

- Не би ме чудило да прораде и моторне тестере, па да посеку воћњаке - каже Простран. - Људи се изнервирају. Имају проблем велики и са радном снагом. Немамо више такозване миграције са југа земље, када крене берба воћа, па иде ка Војводини на кукуруз. Од 2000. године имамо неуређено тржиште пласмана воћа и поврћа. Угашени су велики прерађивачки капацитети, лошим приватизацијама. Држава нити може, нити зна како да се у неолибералном капитализму понаша. Неуређено је тржиште. Односи су монополски и уцењивачки. Улазак у трговински ланац дебело се плаћа.

ЗАДРУГЕ СУ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ

ПОЉОПРИВРЕДНЕ задруге, које су нестале у Србији, јесу једно од решења. Како објашњава Простран, то је сад почело мало да се "буди", пројекат оживљавања задруга је интересантан и може доста да помогне.

- Задругама се мора дати земља, како би могли да оживе мали и средњи пољопривредни произвођачи - говори Простран. - Оне би требало да набаве хладњаче и касније да се усредсреде апсолутно на прерађивачке капацитете.