НАЈВЕЋИ српски откупљивачи "црвеног злата" изашли су са аконтном ценом за овогодишњи род још крајем фебруара, произвођачима су тада понудили уговоре, 120 динара за килограм малине као и авансе за набавку хемијских средстава. Ових дана, на почетку бербе, хладњачари широм државе нуде од 100 до 150 динара, исплативост тешког рада и захтеви за вишом откупном ценом главне су теме међу пољопривредницима, а о овом проблему произвођачи ће већ сутра разговарати са ресорним министрима и премијерком Аном Брнабић.

Асоцијација произвођача малине на чијем је челу Добривоје Радовић, месецима уназад сарађује са Министарством пољопривреде, с намером да цена порасте: утврђено је да аконтна цена "црвеног злата" не би смела бити нижа од 1,42 евра, односно, 172 динара, јер "производња сваког килограма сељака кошта 139 динара". Поменути износ донео би малинарима минималну зараду. Међутим, вредност малине на тржишту у овом тренутку нижа је од очекиване.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Малинари незадовољни ценом!

Произвођачи истичу да ће овогодишњи принос у Србији бити преполовљен због временских неприлика и лошег стања бројних засада и да на нивоу државе неће прећи 35.000 до 40.000 тона. Приноси код конкурената, пре свих у Пољској, где је род због мраза подбацио за око 60 процената, могао би подићи вредност највећег српског пољопривредног бренда, а берба је слабија и у Чилеу.

- Ко је уговорио да малину да за 120 динара, слободан је да испод цене поклони род. Ми за износ испод 1,42 евра нећемо давати малину. Зато ћемо у четвртак 20. јуна имати састанак у Влади Србије са министрима пољопривреде и трговине и са председницом владе Аном Брнабић. Нећемо тражити цену већ уређено тржиште: да држава донесе акт којим ће забранити реекспорт малине све док Србија не прода своје залихе - нагласио је Боривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малине.


ЗА БЕРАЧА БАР 2.500

СЕЉАЦИ "муку муче" да одрже засаде оштећене временским неприликама. Уколико не успеју да наплате какав-такав род, најављују да ће пољопривреднике позвати да малину не предају у хладњаче јер уз садашње цене наће моћи да плате армију берача која би наредних дана требало да уђе у засаде. За сваког надничара, берача, потребно је обезбедити 2.500 динара дневнице, три оброка, освежење и неретко смештај, а само у Ариљу - светској престоници "црвеног злата" сваког лета ангажовано је око 15.000 надничара из свих крајева државе.