ОНО што је за потрошаче важно јесте да је у Србији сирово месо свих врста и у сваком смислу - безбедно - каже у интервју "Новостима" Радомир Радовановић, редовни професор Универзитета у Београду у пензији, оснивач нове студијске групе за Управљање безбедношћу и квалитетом хране и први шеф истоимене катедре, у оквиру Одсека за прехрамбену технологију Пољопривредног факултета у Београду.

Прочитајте још: Недимовић: Месо безбедно, компаније да се прилагоде правилима

- Овде мислим на безбедност у односу на биолошке, хемијске и физичке контаминенте. Највећи део понуде сировог меса је из домаће производње, док је само део из увоза. Постоје индустрије меса са потпуно заокруженим процесом производње, од фабрика сточне хране, преко фарми и кланично примарне производње до прераде меса. То је случај и са веома квалитетним младим јунећим месом, тзв. бејби-бифом, као једном од категорија меса од говеда које се код нас највише користи, али не и за прераду. У процесима израде производа од меса, највише се користи месо категорије одраслих говеда - говеђе месо. Ми никада, ни у бившој Југославији ни Србији данас, нисмо имали, нити сада имамо, довољне количине говеђег меса из сопствене производње, због чега се та категорија увек увозила, па се и сада увози. Тај увоз је од проверених произвођача и предмет је сталне стручне контроле коју обавља надлежна гранична ветеринарска инспекција.

Прочитајте још: Руско "стоп" за српско месо

* Како процењујете квалитет меса и сухомеснатих прерађевина у Србији?

- Производи од меса у Србији, бар у највећем броју случајева, испуњавају захтеве одговарајуће домаће регулативе. Овде пре свега мислим на Закон о безбедности хране и сет правилника којима се регулишу специфична питања безбедности и квалитета производа. Дакле, генерално, безбедност производа је добра, а квалитет одговара захтевима актуелних прописа. Наравно, то никако не значи да квалитет производа од меса не може и не треба да буде на вишем нивоу. Мислим да су домаћи произвођачи свесни да је Србија сиромашна земља и да је куповна могућност потрошача веома скромна, нарочито када су у питању деликатесни производи. Тако се квалитет, али не и безбедност, оптимално прилагођава актуелној ситуацији. То значи да су произвођачи свесни, па у пракси то и остварују, да производи морају да буду апсолутно безбедни, а да ниво квалитета одговара прописима.

* Колико истине има у причама да Србија увози и месо лошијег квалитета, јер му је цена повољна?

- Сав увоз меса, али и других основних и помоћних сировина, зачина, адитива и других улазних материјала неопходних за процесе производње, под сталном су стручном контролом, пре свега граничне ветеринарске и фитосанитарне инспекције. Сви ти материјали морају да одговарају захтевима одговарајуће домаће регулативе. Спекулације које се односе на званичан увоз производа којима је "истекао рок" или који су "опозвани" са домицилног тржишта због неодговарајуће или "сумњиве" безбедности и квалитета су, најблаже речено, неумесни, често злонамерни. Такве дезинформације збуњују потрошаче и код њих стварају неповерење при куповини. Дакле, да ли ће неки произвођач на инотржишту да нађе, купи и увезе производе повољније цене, да их угради у своје производе и према томе формира сопствену продајни цену - то је део пословне политике. Битно је, а пракса потврђује, да ми у Србији нисмо имали епидемије или озбиљније инцидентне ситуације у погледу безбедности меса и производа од меса.

* Да ли је дошло до раста извоза меса и прерађевина и које производе највише тражи руско тржиште?

- Евидентан раст извоза производа домаће индустрије меса на тржиште Руске Федерације не треба и не сме да нас завара. Тачно је да је остварен скок, али су и могућности знатно веће. То је озбиљно тржиште, па захтева и озбиљну анализу - не само у погледу актуелне тражње, већ много више са аспекта проширења понуде. Има ту сигурно простора, на томе треба озбиљно радити, а убеђен сам да резултати неће изостати.

НИКО НАМ НИЈЕ ВРАТИО РОБУ * КОЛИКО овакве забране штете угледу српске индустрије меса? - Свакако да штете угледу, колико - сада је тешко рећи, али ће се видети у времену које долази. Добро је, то посебно наглашавам, што у конкретној ситуацији нису били у питању ни безбедност ни квалитет производа. Пошиљке које су раније и касније упућене, колико знам нису оспорене, дакле није било опозива или повраћаја производа. Добро је што утврђени пропусти нису имали никаве последице - превасходно на безбедност, али ни на квалитет производа.

* Да ли српска индустрија меса има отворена врата на остала тржишта?

- Свакако да има. Домаћа индустрија меса располаже са солидним објектима и опремом, врхунским технолозима, искусним и веома вештим радницима. За то се зна. На инотржишту у нас ипак имају поверење. Има извесних ограничења, нпр. за земље ЕУ у погледу свињског меса, али ми и сада остварујемо извоз наших производа на тржиште ЕУ, Турске, у неке арапске земље, посебно у земље региона. Ми јесмо изгубили корак због познатих догађања, посебно завидну позицију на веома угледеним тржиштима као што су САД, ЕУ и друга, али то не значи да се за тржишта не треба жестоко "борити" и постепено их, а успешно - освајати. Највећи извозници меса морају да буду конкурентни квалитетом и ценама својих производа, али се у нашој земљи тржишни услови морају регулисати на такав начин, нпр. субвеционисати индустрије окренуте ка извозу, али на бази квалитета, а не само количина.

* Да ли су правила строжа када је извоз у РФ у односу на остала тржишта?

- Мислим да овде влада неразумевање. Шта значи "строжа правила"? Захтеви и правила на неком тржишту, па и тржишту Руске Федерације, таква су каква јесу. Ма колико била "строга" или "мање строга" - продавац, дакле произвођач који своје производе извози, мора у потпуности да испуни све захтеве и правила. То није питање добре воље или тренутног расположења - то је услов, императив успешног пословања и коректног односа према купцу.

* Шта нам Руси највише замерају, односно колико често се дешава да нашим великим произвођачима спуштају рампе?

- Ситуација као што је актуелна, односно да четири угледна домаћа произвођача имају привремену и орочену суспензију извоза на тржишта Руске Федерације и ЕАЕУ, није честа али се, евидентно, догађа. Познајући односе, приступе и услове рада, убеђен сам да ће ова четири погона током наредна два месеца отклонити утврђене неусаглашености, да ће руски партнери подићи "рампу" и да ће се извоз наставити.

* Шта је сада био проблем, односно због чега је руска инспекција увела привремену забрану?

- Током посете Федералне службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор Руске Федерације, чија се надлежност односи и на земље ЕАЕУ, утврђено је више неусаглашености. Суштински, надзором компанија индиректно се врши надзор рада државне ветеринарске инспекцијске службе. Зашто? Па државна ветеринарска инспекција је стално присутна у погонима, док је надзор представника Службе повремен, често и најављен. Генерално, колико сам упознат, део примедаба се односи на непосредан рад ветеринарске инспекције, док се део односи на пропусте у раду самих компанија. Део примедаба инспекцији је системски и, према мом мишљењу, њима ће морати озбиљно да се позабави надлежно министарство. С друге стране, примедбе компанијама, мада углавном текуће, не смеју да се потцене и морају да се отклоне што је могуће пре. Мада, не само да се отклоне. Мислим да кроз право лидерско понашање менаџмента и разне видове обука, у компанијама мора да се промовише, спроводи и стално унапређује тзв. култура безбедности и квалитета.

* Да ли су наши стандарди усклађени са руским?

- Највећим делом јесу, али ја то не гледам тако. Ако желите да се појавите на било ком тржишту, па и на тржишту Руске Федерације, ви пре свега морате добро да познајете захтеве прописа тог тржишта, али и друге захтеве, па и очекивања које исказује пословни партнер, дакле увозник. Морате да знате да ли можете, или не, све те захтеве и очекивања да испуните. Ако мислите да можете и посао уговорите, ту више нема дилеме и било каквог позивања на домаћу регулативе и/или праксу - ма каква она била.