НАЈВИШЕ због начина на који се граде мале хидроелектране наносе огромну штету заштићеним добрима, мењају услове животне средине и ремете биолошку равнотежу. Зато ове објекте треба градити само ван заштићених подручја и по светским стандардима која најстроже забрањују постављање цеви у речна корита. С друге стране, њихов допринос енергетском систему је симболичан.

Прочитајте још: НЕ ЖЕЛЕ МИНИ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ: Шавничани јачи од багера

То је у четвртак изјавио министар животне средине Горан Триван, на симпозијуму "Утицај малих хидроелектрана на животну средину" који је одржан у САНУ. Министар Триван се нада да ће до краја године бити усвојене измене закона о изградњи МХЕ.

- Министарство већ дуже време ради на изменама Закона о градњи минихидроелектрана којима ће се забранити њихова изградња у заштићеним подручјима - рекао је Триван. - Велике промене захтевају драматичну промену става у друштву. Било је потребно време да се изнесу сви аргументи за или против МХЕ и да све буде утемељено на чињеницама. Мислим да улазимо у период када бисмо могли да предложимо измену закона.


Истиче да се најчешће не говори о рекама, већ о речицама и потоцима, где свака интервенција оставља драматичне последице за живи свет који је настањен у тим подручјима.

- Није добро да се МХЕ налазе у заштићеним добрима, али нисам против да се граде на другим местима - рекао је Триван. - И неки инвеститори су показали интересовање да се промени локација. Предуслов је да буду изграђене по стандардима који важе у свету што значи да није дозвољено да цеви буду посађене у корито реке.

Професор Вељко Димитријевић рекао је у четвртак да је прва мала хидроелектрана у Србији изграђена пре 120 година и то на Ђетињи, као да после толико година не би требало да постоји ниједан инжењерски проблем у планирању, изградњи, управљању, и очекивању њихових утицаја на природу. Катастарским документом из 1987. године била је предвиђена изградња МХЕ на 856 локација. Тренутно је изграђено или се гради 125 малих објеката.

- Додатно су локалне самоуправе повећале број и понудиле инвеститорима око 1.000 локација, а 280 њих је у заштићеним подручјима и националним парковима - рекао је Димитријевић. - Нема МХЕ која позитивно утиче на природу, а изградња ових објеката није економски оправдан пројекат. У укупном хидропотенцијалу учествују са два до три одсто, али у укупоној производњи електричне енергије то пада испод један одсто.

РЕКЕ У ЦЕВИМА

ЧЛАН Академије инжењерских наука Србије Томислав Ђорђевић је навео да МХЕ могу да буду корисне и да се уклапају у окружење, али да су проблематичне оне са дугачким цевоводним деривацијама:

- Њима се укидају читави километри водених токова тако што се "стрпају" у цевовод, а остави се мали биолошки проток. Многи инвеститори чак ни то не ураде, а резултат је да се изгубе читави километри водотока.

Предложио је да се граде прибанске и каналске МХЕ које не штете екосистему, не умањује биолошку разноврсност и представљају обновљив и еколошки чист извор енергије.


М. Н. С.