АКТИВНО и пажљиво пратимо како банке поступају у конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима у евро и свакако ћемо спровести контроле. Ако утврдимо неправилности, наложићемо њихово отклањање без обзира на закључен уговор о конверзији. То значи да потписивањем уговора о конверзији, банка није заштићена од мера које НБС може да предузме, а корисници ће и даље имати права која су им гарантована посебним законом.

Ово, у разговору за "Новости", истиче Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, и појашњава да је Законом о конверзији прописано да примену надзире НБС, али не по појединачним притужбама корисника већ у складу са Законом о банкама, у поступку контроле. Такво решење је боље јер у поступку по Закону о банкама НБС има много шира овлашћења.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Табаковић: Куповина злата учвршћује стабилност

* Очекујете ли да се банке више окрену финансирању у динарима, с обзиром на то да је наша валута стабилна већ дуже време?

- Осим што обезбеђујемо стабилност цена и јачамо финансијску стабилност, спроводимо и активности усмерене на развој домаћег динарског финансијског тржишта, уз промоцију и подстицање инструмената заштите од девизног ризика. Све то има за циљ обезбеђивање одговарајућег амбијента за повећање степена динаризације кредита, што се и одразило кроз повећање учешћа динарских у укупним кредитима у протеклом периоду.

* Да ли нас очекује додатни пад каматних стопа на кредите у динарима? А, када је реч о еврима - какве су прогнозе?

- Просечна стопа на новоодобрене динарске кредите привреди и становништву у априлу је износила 8,5 одсто и нижа је за 10,2 процентна поена у односу на мај 2013, на шта је кључно утицало ублажавање монетарне политике НБС. Паду камата допринела је и појачана конкуренција. Када је реч о кредитима у еврима, каматне стопе су ниже за 4,6 процентних поена, и у априлу су износиле 3,9 одсто за становништво и 2,7 одсто за привреду. Највећи део тог пада резултат је пада премије ризика земље. На кретања камата на међународном финансијском тржишту у наредном периоду одражаваће се монетарна политика водећих централних банака. ЕЦБ је најавила да до краја године неће мењати своје кључне каматне стопе. По том основу може се очекивати и да ће услови задуживања још неко време остати повољни.


ДОЗВОЉЕНИ МИНУС УВЕК НАЈСКУПЉИ * ДА ли постоји могућност да се смањи камата на дозвољени минус и сведе на ниво региона? - Улазак у дозвољени минус свуда је најскупља врста позајмице, због чега увек скрећемо пажњу грађанима да је користе само ако морају. Да бисмо омогућили грађанима да на једном месту упореде камате, од фебруара 2014. на својој интернет страници објављујемо преглед камата појединачних банака на минус по текућим рачунима. У односу на мај 2013, камата на дозвољени минус снижена је за шест процентних поена. Задужење грађана по основу дозвољеног минуса у априлу чинило је мање од три одсто укупних кредита одобрених становништву.

* Следи продаја Комерцијалне банке, најављено је и решавање питања Српске банке. Какви су планови са Поштанском штедионицом?

- Банкарски систем је, према свим критеријумима, стабилан, високо ликвидан и адекватно капитализован. Посебно важно је што је удео проблематичних кредита на историјски најнижем нивоу од када се прати овај показатељ, 5,5 одсто на крају марта. НБС најмање једном годишње утврђује листу системски значајних банака и од њих се захтева да одржавају додатни основни акцијски капитал, у зависности од степена системске значајности. Одлука о томе да ли ће и када доћи до продаје капитала у државним банкама, превасходно зависи од опредељења Владе која и управља тим капиталом. Поштанска штедионица своје активности успешно усмерава ка пословању са физичким, микро и малим правним лицима.

* Који проценат девизних резерви чине златне полуге чије сте повећање најавили? Колико је то важно?

- НБС располаже са 20,81 тоном злата или 6,7 одсто девизних резерви, укупне вредности 766,4 милиона евра. Од 2012. године до сада купили смо готово седам тона злата. Од суседних земаља само Румунија, Бугарска и Мађарска имају већу количину злата. Доношење свих одлука заснивамо на детаљним анализама, па је и злато предмет континуираног праћења и анализе, и наставићемо са праксом куповине полуга злата. Тиме додатно ојачавамо финансијску стабилност државе, и њену способност да одговори на све економске изазове.

* Да ли се сада више плаћа националном "дина" картицом и када ће моћи да се користи у иностранству?

- Према подацима добијеним од банака, укупан промет "дина" картицама у марту 2019. већи је за више од 60 одсто у односу на јун 2018. Са циљем омогућавања плаћања домаћим картицама у иностранству, потписали смо уговор са два велика картична система - Discover Financial Services и UnionPay. Актуелно је и омогућавање прихватања DinaCard чип картица на продајним местима и банкоматима од стране банака прихватилаца. Такође, у складу са најавама банака, од наредног месеца се очекује издавање DinaCard чип картица корисницима. Све више је и домаћих сајтова на којима може да се плаћа "дином" - сада их је више од сто.

* Колики прилив директних страних инвестиција очекујете у 2019. с обзиром на то да се у првом кварталу бележи повећање?

- Ми се засада држимо конзервативне пројекције да ће прилив страних директних инвестиција бити на нивоу прошле године, ако се изузму приватизације, односно једнократни приливи. Процењујемо да ће, као и у претходне четири године, нето прилив СДИ и у наредним годинама у пуној мери покрити дефицит текућег рачуна платног биланса и доприносити одрживости спољне позиције земље.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Недимовић: Месо безбедно, компаније да се прилагоде правилима

* Пошто су каматне стопе на штедњу у еврима на нивоу статистичке грешке, шта саветујете људима са вишком новца?

- Одлука грађана о томе где ће уложити новац зависи од личних склоности и потреба, циљева и планова. Наше анализе показују да је штедња у динарима исплативија од девизне штедње и у дугом и у кратком року. У прилог динарској штедњи иду не само више камате, већ и ниска инфлација и релативна стабилност курса, као и неопорезивање прихода од камате. Штедња становништва, и поред ниских камата, наставила је да расте на нове највише вредности. Крајем априла динарска штедња била је 66,8 милијарди динара, а девизна 10,3 милијарде евра. Улагање у државне хартије од вредности такође се сматра једним од најсигурнијих облика улагања.


ПРИВРЕДНИ РАСТ ДИКТИРА ВЛАДА

* МОЖЕ ли бити суверенитета и привредног раста без снажне државне банке? Има ли опасности да раст диктирају стране банке?

- У Србији је од 26 банака 19 у већинском власништву страних лица, при чему су све засебна правна лица и послују по прописима који важе код нас. Концепти суверенитета државе и привредног раста су превише садржајни и сложени да би се могли сагледати само из угла постојања банке у власништву државе. Привредни раст диктира Влада својом економском политиком, али је неспорно да је подршка финансијског сектора том расту изузетно значајна.