ЕВРОЗОНА личи на античког јунака, суровог гостионичара, Прокруста, који је намернике прилагођавао својој постељи. Ниске је растезао, а превисоке скраћивао. Буквално. Тако и европска монетарна унија, по мишљењу професора Мирослава Јовановића, са Универзитета у Женеви, третира земље чланице и оне које имају амбицију да јој се прикључе. Јовановић је уверен да европска валута, па и еврозона, плове на "Титанику".

Проф. Јовановић одржао је недавно предавање пред Одбором за економске науке Српске академије наука и уметности. Међу претпоставкама монетарне уније је да чланице имају сличну економију, очекивања од инфлације и запослености, али и заједнички буџет, фискалну банкарску унију...

Прочитајте још - Нема више варања на курсу

- Мислио сам да еврозона уопште неће моћи да функционише. Преварио сам се, јер сам занемарио политичку вољу која је одржава. Елита у Европи има власт, али нема одговоре на проблеме. Каква је будућност? ЕУ ће доносити све мање одлука, а и чланице на те одлуке неће обраћати пажњу - објашњава Јовановић.

Он није поборник политике придруживања Србије ЕУ, јер је уверен да би чланство платили високом ценом. Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић, међутим, истакао је овом приликом, да куда год ишла Европа, Србија мора да уреди своје институције.

- И поред свих залагања у Србији није заживео слободни флуктуирајући курс. Не може се живети са вештачки ојачаном валутом. То је алхемија економије. Морамо домаће институције да приближимо нивоу европских- истакао је Ђукић.

СТРАНЕ БАНКЕ

ПОЈЕДИНЕ земље чланице ЕУ, како би очувале економију, водиле су рачуна ко управља њиховим банкама. Тако је Пољска, како је објаснио Ђорђе Ђукић, ограничила да у њиховој земљи банке са страним капиталом могу да чине мање од половине банкарске индустрије.