У БУЏЕТУ ће на крају године остати новца. Уколико се привредници питају, макар они окупљени око Српске асоцијације менаџера, средства би требало утрошити на даље смањење пореза и доприноса на зараде и пореске олакшице за предузетничке фондове. И Фискални савет верује да би сав фискални простор требало искористити на смањење оптерећења рада и за инвестиције, пре свега оне намењене очувању животне средине. Једина се, ипак, пита Влада, а према најавама је јасно да ће део ићи на веће плате и пензије, а део на подстицаје привреди.

Још је рано говорити колико ће новца претећи. Прошле године се могло расподелити око милијарду евра, а ове године, уколико не буде шокова, биће вероватно нешто мање на располагању. Најгрубље процене кажу да би привреда могла да рачуна на "помоћ" од око 200 милиона евра.

Прочитајте још - Синиша Мали: Биће новца за веће плате и пензије

- Сада је друштвени приоритет повећање животног стандарда и привредни раст - рекао је Никола Алтипармаков након састанка са менаџерима. - Буџетски простор постоји и сада је на Влади да определи колико ће ићи на повећање плата у јавном сектору, колико на повећање пензија, а колико на растерећење привреде. Ми смо за то да се то ради системски. Да се најпре усвоји формула за индексацију пензија и да се оне у складу са њом повећавају. Да би се зауставио одлив људи, неопходан је раст стандарда и привреде. Немогуће је да имате одрживе јавне финансије у дужем периоду од неколико деценија ако немате довољно радне снаге и ако имате демографско старење.

Прочитајте још - Мали: Србија спремна да буде чланица ЕУ по питању економије

Годишње Србија губи око 60.000 грађана. Толико пражњење, уз све губитке, доводи у питање и опстанак пензионог и здравстевног система.

НЕДОСТАЈУ ИНВЕСТИЦИЈЕ

ПРОБЛЕМ Србије је недовољан привредни раст. Да бисмо достигли стопу од пет одсто, недостају нам јаче институције, али и веће инвестиције. У Србији се улаже 18 одсто БДП, док је просек региона око 23 одсто БДП. Анализа показује да заостају приватне инвестиције домаћих компанија.