РАСТУ бруто домаћег производа у првом тромесечју, који је процењен на 2,3 одсто, највише је допринео раст услуга. Оне учествују са скоро 60 одсто у бруто домаћој вредности, а расле су 3,4 одсто. Грађевинарство је порасло 11,7 одсто, али је његов утицај на укупан резултат - мањи.

- Да није било два ефекта, раст БДП би био од три до 3,5 одсто - сматра Миладин Ковачевић, директор Републичког статистичког завода. - Један је утицај НИС-а, а други штета коју трпимо због приштинских такса.

Српска индустрија је у марту произвела 2,3 одсто мање производа него у истом месецу лане. Највећи је пад у прерађивачкој индустрији - чак 5,9 одсто. И то пре свега, како истичу економисти окупљени око Макроекономских анализа и трендова (МАТ), због ремонта и заустављања производње у Нафтној индсутрији Србије. Ова пауза је имала негативан утицај од чак 7,7 одсто на учинак прерађивачке индустрије. Делимично ју је поништио добар резултат шест сектора.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вучић: Реформама до раста БДП од 7 одсто

У "минусу" су били и хемијска индустрија, производња електричне опреме, производња моторних возила и приколица, као и одевних предмета и хране.

- Од 24 области прерађивачке индустрије, 13 је забележило пад, а 11 пораст - објашњава Стојан Стаменковић, један од аутора МАТ. - Укупан пад од близу шест одсто на први поглед делује алармантно, али је он условљен производњом у шест области. Кључан је утицај ремонта у НИС-у. То се дешава сваке друге године, обично у септембру. И утиче од четири до седам одсто. Да застоја није било, прерађивачка индустрија би расла 1,5 одсто. Али то је инцидентни поремећај, нафтна индустрија убудуће неће имати негативан утицај.


СЛАБА ПОТРАЖЊА ЕЛЕКТРИЧНИХ АПАРАТА

У марту је производња електричних апарата за домаћинство пала 22 одсто, а највероватније је последица пада тражње. Март није донео никакав опоравак у производњи аутомобила. У првом тромесечју, производња је преполовљена.