НА ораницама у нашој земљи последњих година све су заступљенији засади боровнице, која након малине постаје најпопуларнији српски бренд када је реч о јагодичастом воћу. Док се засади малине простиру на преко 20.000 хектара, боровница тренутно заузима око 1.200. Према статистичким подацима, око 95 одсто убраних плодова боровнице пласира се на светско и домаће тржиште, у прерађеном и свежем стању. Међутим, предност у односу на светско тржиште је та што ране сорте боровница код нас сазревају средином јуна, у периоду када је нико у свету нема.

Прочитајте још: КРЕНУЛА ЈАГМА: Боровнице освајају тржишта

Такође, иако је тренутно несразмерно заступљена површина између засада малине и боровнице, намера произвођача је да коришћењем иновативних средстава у гајењу, љубичасто бобичасто воће у наредном периоду постане нови српски бренд.

Ово воће се углавном гаји у општинама Ариље, Ужице, Бајина Башта и Чајетина, али и у околини Београда у селу Брестовик. Подигнуте су и нове површине на југу Србије и у Црној Трави, која се налази на надморској висини од 970 метара и одлична је локација за узгој боровнице.

Прочитајте још: Боровнице из Гроцке на трпези и у Дубаију

- За наше поднебље најбитнији фактор за ране дјук сорте, које се гаје у нижим пределима, јесте што стижу у неком међупериоду када на светском тржишту нема боровница једно две до три недеље, и када се једино може набавити са ових простора - објашњава Душан Добријевић, из задруге "Боровница" из Брестовика. - То је предност Србије. Али људи који се одлуче да гаје боровницу на већим надморским висинама греше што узимају рану сорту која стигне негде половином јула, када цена на тржишту опада јер се појављује боровница из Пољске и Немачке.

Српска боровница се највише извози у земље западне Европе, и најчешће заврши на трпези корисника из Немачке, Француске, Велике Британије, Холандије. Пласирамо је и на тржиште Русије, земље која може да повуче веће количине, и која има има велики потенцијал да нашу боровницу прихвати. Велика су улагања, али и очекивања у погледу зараде. Нема простора за импровизацију, јер постоји ризик од каснијег додатног трошка.


Произвођачи прибегавају и модернијим начинима узгоја, а најзаступљенији је хидропонски, који подразумева садњу засада у посебним саксијама. Предност оваквог начина узгоја је што могу да се искористе непогодна земљишта, тешког механичког састава и неодговарајуће pH вредности. Олакшано је заливање и програмирање прехране, чак и у неповољним климатским условима. Густина садње је већа, а биљка у саксијама заштићена је од земљишних штеточина.

- Ова технологија омогућава контролисано гајење јер се биљци даје оно шта јој треба, без обзира на то какав квалитет земље је доступан произвођачу - објашњавају стручњаци. - Предност је и што се осушене, измрзле или оболеле биљке једноставно измештају из засада.

Уместо саксија, одскора се користе и вреће од агротекстила. Такође, засади боровница захтевају воду, те и када се бира парцела на којој ће се поставити саксије са биљкама у супстрату, основно је обезбедити веће количине драгоцене течности. Сваког дана је потребно између три и четири, а у неким случајевима и до шест литара по биљци.

МАЊАК РАДНЕ СНАГЕ

ЈЕДАН од основних проблема са којим се произвођачи боровница суочавају је недостатак радне снаге. Из године у годину на плантажама је све мање едукованих берача, који умеју да уберу зрео плод. Од прошле године на нашем тржишту доступна је и машина за брање боровнице, међутим због величине не може се користити у засадима са противградном заштитом.