ОД све робе која се продаје у Србији - обућа изгледа спада у најнеквалитетнију! Због лошег квалитета, ципеле и патике главни су предмет већине рекламација, али тек покоја примедба стигне и до суда, јер су често парнични трошкови скупљи од саме робе.

Према подацима "Југоинспекта", државне контролне организације, када је реч о рекламацијама купаца текстилних производа и обуће у трговини на мало, прошле године је од укупног броја примедаба 65 одсто било оправдано. Највећи број захтева односио се на обућу.

Прочитајте још - ДВОСТРУКИ АРШИНИ: "Шкарт" резервисан за Исток, квалитетна роба за Запад

- Када купац има примедбу на неку робу, он у радњи где је купио треба да попуни рекламациони лист, да објасни на шта се жали, а трговац је у обавези да му у року од осам дана одговори да ли је жалба основана или не - објашњава Вишња Ракић, помоћник министра за заштиту потрошача у оквиру Министарства трговине. - Уколико је рекламација оправдана трговац је дужан да је реши у року од 15 дана или 30 дана за техничку робу. Када сматра да нема основа, продавац мора да образложи због чега тако мисли и није у обавези да се обраћа некој од институција за контролу робе. Уколико купац тражи вештачење робе, онда се улази у судски поступак. Највећи број приговора, око 78 одсто је на робу, а 22 одсто на услуге, док се највише рекламира обућа.

ОДВОЈЕНИ ПОСТУПЦИ АКРЕДИТОВАНА тела за оцењивање усаглашености производа не баве се и нису овлашћена за издавање "дозвола" за пуштање робе у промет, већ спроводе поступке контролисања, испитивања робе и издавање исправа о усаглашености производа у односу на важеће правилнике, објашњава Филиповић. Како каже, у потпуно одвојеном, неакредитованом поступку, "Југоинспект" је ангажован за давање стручних мишљења у вези са природом оштећења и других уочених неправилности и давање мишљења о оправданости рекламација купаца у малопродаји. Уколико је производ снабдевен исправом о усаглашености, то аутоматски не значи да ће свака уложена рекламација на овај производ бити неоправдана.

Како нам је испричао Горан Паповић, председник Националне организације за заштиту потрошача, када се и дође до суда, углавном се заврши поравнањем. Битно је и да купци знају да се до 500.000 вредности робе не плаћа такса за судски спор и да никад не треба одустати од судске правде.

- По правилу, никада се неће десити да онај ко одобри увоз каже и да роба није у реду - објашњава Паповић. - Битније је да се законски уведе стандард одеће и обуће, а не само да постоји препорука. Стандарди о квалитету морају бити обавезујући. Нажалост, људи купе деци патике које коштају две до три хиљаде динара, па кад се жале и продавци им негативно одговоре, само их додатна анализа коју би тражили коштала више од 2.000 динара. Суперанализе су тек доста скупе и могу да коштају и до 60.000 динара. На крају, буде скупља анализа од робе.

Када је реч о суперанализи, како нам је испричао Саша Филиповић, директор сектора текстила и коже, то је поступак који се односи на организовано и паралелно лабораторијско испитивање два или више узорака једног предмета у две или више лабораторија, све у циљу поређења добијених резултата.

Прочитајте још - Етикета на производу гарантује квалитет

- Колико је нама познато, ове врсте анализа, где је предмет испитивања била обућа или текстилни производ претходно рекламиран од стране купаца у малопродаји, на тржишту Србије нису организоване у 2018. години - каже Филиповић.