НЕКАДА чувена по пољопривредној производњи и храни, Србија је велики увозник воћа, поврћа, меса... Разлога за овакво стање је много - од тога што све мање производимо, што боље услове и цене тражимо од иностраних купаца, а слободно тржиште коме сви тежимо укинуло је заштиту коју су многе намирнице имале од државе. А резултат је да се недостатак хране надокнађује увозом, чему се радују и трговци и увозници јер су "преко границе" цене повољније него код домаћих произвођача, јер тамо је домаћа роба на цени, баш као и домаћи произвођачи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРОИЗВОЂАЧИ КРОМПИРА КИВНИ: Уништиће нас увознички лобији

Грађани су већ одавно престали да се чуде што нам пасуљ стиже из Киргистана и Аргентине, бели лук из Кине, зелена салата из Шпаније, Италије и Туниса, шаргарепа из Русије и Енглеске, паприка и краставци из Турске, Грчке, Албаније и Македоније... Већина поврћа и воћа стиже из ових земаља када му није време код нас.- Наша земља није децидирано забранила производе од ГМО, зато имамо слабо развијено сточарство, па увозимо месо и млеко и производе, који су добијени од животиња храњених ГМ сојом и кукурузом - упозорава професор Миладин Шеварлић, агроекономиста. - Код воћа и поврћа постоје два разлога, једно је због сезонског пристизања, па на Медитерану оно зри месец дана раније него код нас, а друго, пољопривредници, нарочито у ЕУ, добијају по пет и више пута веће субвенције од наших пољопривредника. Аустријски воћар добија 900 евра субвенције по хектару, а наш 33. Ту нема такмичења.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ИШЧЕЗЛЕ ДОМАЋЕ СОРТЕ ОМИЉЕНОГ ПОВРЋА: Семе кромпира плаћамо три милиона евра